У Грчкој драматично расте број избеглица

Од нашег дописника

Атина – Грчка је у хаосу, ситуација на затвореном граничном прелазу с Македонијом драматична, на путевима колоне, у Атини и Пиреју ситуација неподношљива. Идућег месеца очекује се да би у земљи могло да се, уколико не буде заједничког решења, нађе од 50.000 до 70.000 избеглица, с којима нико не зна шта да ради.

Министар за миграцију Јанис Музалас, који последњих дана најотвореније и најдиректније говори о проблему с којим Грчка није у стању да се сама носи и за који сама нема никакво решење, упозорава да се прилив избеглица и миграната са турске обале не смањује и да ће се, ако се тако настави, земља суочити с најдраматичнијом, пре свега хуманитарном кризом у својој историји.

„Ми их нећемо гурнути у море и очекујемо да ће присуство бродова НАТО-а помоћи да се смањи њихов број. Ти људи желе да иду даље, али су Грчку изабрали да преко ње прелазе зато што знају да су овде најсигурнији, да ће им локално становништво помоћи, без обзира на чињеницу да то није увек једноставно”, изјавио је Музалас овдашњим ТВ медијима, не искључујући могућност да се због драматичног стања у коме се налази Атина можда прогласи и ванредно стање.

У Идомени, надомак грчко-македонске границе, број избеглица се повећава, јер сваког сата, пешке, ауто-путем стижу нове групе. Тамо, практично, више нема слободног простора за постављање шатора, „људи се гурају као на фудбалској утакмици”, нема довољно хране и воде. У два наврата избио је пожар, јер избеглице ложе ватру како би се преко ноћи загрејале и осушиле влажну одећу и обућу. Леже на земљи, на камењару, много је мале деце и беба, жена, читаве породице… Нервоза је све већа, маса се комеша, расте опасност од озбиљнијих нереда.

Истовремено, дуж ауто-пута од Атине према граници, из околних прихватних центара маршира колона од стотина миграната и избеглица. Гладни, жедни и уморни, једва да се заустављају журећи према граници.

У Атини је драматично. Трагичне слике: стотине породица с децом, збијени једни уз друге спавају на асфалту, на тротоару, на мокрој земљи… Атињани опет доносе храну и воду, којих никад нема довољно за хиљаде гладних уста. На Тргу Викторија, где нема ни тоалета ни санитарних чворова, тужно је и ружно гледати стање које траје данима и за које нико не зна када ће се завршити. Градске власти покушавају да омогуће смештај, има слободних спортских дворана, али власничка питања и права ограничавају могућност да се отворе и претворе у нове прихватне центре.

У луци Пиреј је око три и по хиљаде избеглица. Ту већ четврти дан бораве на доковима, у пристаништу, отворене су и подрумске просторије како би се сместили људи којих је све више. Јер, и поред ограничења, повећава се број „заробљених” у Пиреју, пошто са острва свакодневно стижу бродови са по неколико стотина избеглица. И овде помажу грађани Атине, који доносе суву одећу и обућу, градске власти обезбеђују храну и воду и ту је, ипак, много боље него на граници.

Сви они планирају да крену на север. Чињеница да до границе има 600 километара не спутава их да, већ сутра, многи од њих крену према Идомени. Знају да је граница затворена, али мисле да су, ако су јој ближе, веће шансе да је једном и пређу.

Има много беба од по двадесетак дана које су рођене на турској обали, непосредно пре укрцавања у чамце којима су с мајкама допловиле у Грчку. Ово је, вероватно, најтужније слика, јер бебама треба нешто друго, много више од хладне земље, шатора…