Чување Санадерове владе

Од нашег сталног дописника

Загреб, 3. марта – Збивања у Србији поводом Косова и Метохије и натезање са Словенијом и Италијом око проглашеног заштићеног економско-риболовног појаса (ЗЕРП) главне су политичке теме које последњих дана привлаче пажњу хрватске јавности и добијају највише простора у овдашњим медијима. При томе је уочљиво да посебно нека збивања око Космета директно утичу на резоновање и понашање хрватске политичке јавности, и то тако што је хомогенизују и појачавају жељу за прикључењем Хрватске НАТО-у и Европској унији.

Како наводе и домаћи аналитичари, у томе им посебно помажу неке најновије изјаве челника српских радикала Томе Николића, а посебно она његова изјава да ће уколико Хрватска призна независно Косово његова странка одустати од свог признавања постојећих граница између две земље. То би, наиме, значило повратак на ону већ познату радикалску политику о српској граници на линији Вировитица–Карловац– Карлобаг, од које је Томислав Николић јавно одустао уочи недавних председничких избора у Србији, а од које се Хрватима и даље веома лако „таласа” коса на глави.

Протеклих месеци хрватски државни врх имао је поприлично проблема с великим неповерењем домаће јавности према прокламованом прикључењу Хрватске северноатлантском војном савезу, али и Европској унији. Пре месец дана, на пример, чланство Хрватске у ЕУ подржавало је 49 одсто грађана, а првог марта је то већ било 53,7 одсто. Истраживање редовно спроводи агенција Промоција плус на репрезентативном узорку од 1.300 испитаника.

Још очигледнији подаци су у вези са опредељењем јавности за НАТО. Пре годину дана свега 39,9 одсто грађана Хрватске према том истраживању подржавало је приступање земље НАТО-у, а у протеклих месец дана тај постотак је први пут прешао половину и износи 51,1 одсто, док је 37 одсто испитаника против.

Ови подаци расположења хрватске јавности, који се доводе у директну везу с догађајима у Србији у вези с Косметом (а посебно иступи Томе Николића, напади на хрватску и друге амбасаде у Београду и сл.), имају непосредан утицај и на понашање политичких фактора у РХ, што је посебно видљиво код ублажавања својих првобитних (предизборних) ставова главног коалиционог партнера ХДЗ-а у власти Хрватске сељачке странке. Као што је то управо ових дана потврдио челник ХСС-а Јосип Фришчић, та странка више не захтева референдум о коначној одлуци у вези са прикључењем Хрватске НАТО-у, јер је подршка томе прешла 50 одсто, а „осим тога у међувремену променила се безбедносна ситуација у окружењу”, каже он.

Хрватску јавност још више је изненадила промена става ХСС-а у вези са ЗЕРП-ом, чије су ступање на снагу безусловно захтевали у својим предизборним наступима истичући да тиме бране интересе Хрватске и њене привреде од уништења јадранског рибљег богатства, у чему су се погођенима нашле Италија и Словенија. Сада, наиме, у ХСС-у кажу да и даље не одустају од ЗЕРП-а и његове примене у Јадрану, али су спремни да прихвате његово постепено примењивање.

„Није битно хоће ли се ЗЕРП примењивати одједанпут или у корацима”, каже сада Фришчић, а шта то конкретно значи још нико не зна.

Остаје чињеница да је с та два ублажена става о важним питањима превазиђен поприличан проблем који је већ у старту оптерећивао Санадерову коалициону владу, у којој су још ХСЛС и СДСС. Једни мисле да је то и урађено да би се влада стабилизовала, а други да је ХСС већ довољно добио од ХДЗ-а да би сада додатно уцењивао владајућу странку. Са шест заступника у Сабору, наиме, ХСС је добио осам важних места у влади (рачунајући и функције државних секретара) и три руководеће позиције у државним предузећима. Остаје такође и чињеница да кад год би се „у окружењу променила безбедносна ситуација” у хрватској влади су налазили начина да „збију редове”, односно да се окупе око заједничког националног и државног интереса и у други план потисну оно што би им угрожавало неопходно јединство.