Специјалиста за савршене хице

Уочи последњег хица у финалу Европског првенства Андреа Арсовић је имала предност од 0,3 круга пред Норвежанком Вестерхајм која јој је гарантовала само сребрну медаљу, јер је постојало много „сценарија” и за победу, али и пораз, међутим репрезентативка Србије је „одабрала” победнички. Извела је савршен хитац (10,9 кругова), од којег не постоји бољи и после шест година вратила се на европски трон у дисциплини ваздушна пушка. Али то није све.

И у првом званичном финалу у дисциплини мешовити парови ваздушном пушком два пута је, када је било потребно извела „чудо” и максималним хицима, прво смањила предност руског пара на 2:1, а затим и изједначила резултат на 3:3. То је разоружало руски пар Вдовина, Маслеников и Андреа Арсовић и Милутин Стефановић су на крају тријумфовали с 5:4. Тиме су поновили успех из 2015. када су освојили последњу незваничну титулу у „миксу”.

Андреа Арсовић, такмичарка Партизана, је једина сениорка из 47 земаља која је у на шампионату у Ђеру освојила два злата.

Како сте стигли до тога на најбољи могући хитац остварите кад је најпотребније?

Ове сезоне која је за мене почела у октобру посебно сам вежбала финала, јер су ми 19. и 20. хитац у финалима често били слабији и због тога сам губила златне медаље. Изгледа да сам научила да се изборим с тим, видело се то и на турнирима у јануару и фебруару, а за то су заслужни и моја породица, сестра, стручни штаб на челу с тренером Драганом Доневићем, који је направио тако диван план који ми је омогућио да постепеним дизањем форме да на њеном врхунцу будем баш у Ђеру на Европском првенству.

Ипак, уочи последњег хица имали сте само 0,3 круга предности. Многима је то извор несигурности, а не подстрек за савршени хитац...

Никада не пратим резултат пажљиво. Нисам знала да имам предност од 0,3 круга. Истина, понекад на почетку бацим поглед на резултате, а онда се концентришем на оно што морам да радим, на пушку и мету...

Зар нисте чули спикера који је громогласно извикивао резултате после сваке серије?

У основном делу такмичења носим чепове за уши, але не и у финалу јер ми сметају. Неки мисле да ми то отежава посао, али није тако. Ја се некако искључим и само чујем да неко негде нешто прича, али ни не покушавам да разазнам речи већ чекам да оне престану, јер тада долази команда „пуни”. Ни гледаоце не чујем, само осећам ритам који дају аплаузом и он ми добро дође да се усредсредим на хитац, као откуцаји срца.

Сви у финалу желе да освоје медаљу и да победе. Када сте „знали” да ћете остварити своју жељу?

Било је то после 15. хица. Окренула сам се ка тренеру Доневићу и он ми је знацима рекао да сам „у медаљи”. То ми је увећало самопоуздање и отклонило сваки притисак тако да су ми сва четири преостала хица били феноменални – 10,6, 10,2, 10,5 и 10,9. У финалу сам имала само један лош хитац од 9,7 кругова, али знала сам да сам погрешиле и како, а да је за победу био потребан још неки хитац од 10,9 сигурна сам да бих га извела.

Мало је, међутим, недостајало да не дођете у прилику да пуцате у финалу?

То је тачно. У основном делу сам имала три фантастичне серије, међутим после су дошли слаби центри – 10,0, 10,0 и 10,1. Ту сам изгубила ритам и када сам завршила и видела да сам тек шеста, а да има још једна партија, мислила сам да нема ништа од финала. Када су и остале девојке завршиле основни део и када сам у финале ушла као осма рекла сам себи: Добила си другу шансу – искористи је.

Која је разлика између ове и прве титуле коју сте освојили у Меракеру 2010?

Тада сам била дете, нисам ни знала шта се дешава а нашла сам се у финалу и победила – била сам као Алиса у земљи чуда. Сада сам шест година старија, зрела као спортиста и као особа. Прву титулус ам освојила иако сам у две последње серије погодила деветке, сада то не може да ми се деси. Сада верујем у себе.

Да ли је то случај и кад се помене Рио?

Да, поготово што остварила максимум на Европском првенству што ми је био главни тест на путу за Олимпијске игре. Радујем се већ и чињеници да почиње и рад с малокалибарском пушком коју такође волим. Прошле године сам с њом била слабија него с ваздушном пушком, али од јесенас идем редовно у Крагујевац и тренирам с малокалибарском пушком. Крагујевчанима морам да захвалим што су ми помогли да уочим неке грешке и подигнем ниво резултата и једва чекам прва такмичења да покажем и себи и другима колико сам напредовала.

Пред репрезентацијом су десетодневне припреме у Кувајту, посебно за дисциплину ваздушна пушка.

Тамо имамо изванредне услове, а учинак ће се видети на Светском купу у Рију у априлу. Пуцаћемо на олимпијском стрелишту, видети какви су услови на њему, а то знање је важно при избору базе за завршен припреме за Олимпијске игре. Надам се само да ће ми време до наступа на олимпијским играма брзо пролетети.

На Светском купу први пут одмерићете снаге и са такмичаркама из Азије које ће вам бити велике ривалке на Олимпијским играма...

Ценим такмичарке из азијских земаља, али их се не плашим. Ни оне нису непобедиве. Побеђивала сам их на светским куповима, последње четири године сам међу прве три на светским ранг-листама и могу да се надмећем с њима и да их победим. При том, ни једну такмичарку не гледам као конкуренткињу. Кад дође тај дан победиће она која баш тада буде најспремнија технички, физички и ментално. Верујем да ћемо поново добро темпирати форму, као за Ђер, а онда мало ко има одговор на хитац од 10,9 кругова.