Specijalista za savršene hice

Uoči poslednjeg hica u finalu Evropskog prvenstva Andrea Arsović je imala prednost od 0,3 kruga pred Norvežankom Vesterhajm koja joj je garantovala samo srebrnu medalju, jer je postojalo mnogo „scenarija” i za pobedu, ali i poraz, međutim reprezentativka Srbije je „odabrala” pobednički. Izvela je savršen hitac (10,9 krugova), od kojeg ne postoji bolji i posle šest godina vratila se na evropski tron u disciplini vazdušna puška. Ali to nije sve.

I u prvom zvaničnom finalu u disciplini mešoviti parovi vazdušnom puškom dva puta je, kada je bilo potrebno izvela „čudo” i maksimalnim hicima, prvo smanjila prednost ruskog para na 2:1, a zatim i izjednačila rezultat na 3:3. To je razoružalo ruski par Vdovina, Maslenikov i Andrea Arsović i Milutin Stefanović su na kraju trijumfovali s 5:4. Time su ponovili uspeh iz 2015. kada su osvojili poslednju nezvaničnu titulu u „miksu”.

Andrea Arsović, takmičarka Partizana, je jedina seniorka iz 47 zemalja koja je u na šampionatu u Đeru osvojila dva zlata.

Kako ste stigli do toga na najbolji mogući hitac ostvarite kad je najpotrebnije?

Ove sezone koja je za mene počela u oktobru posebno sam vežbala finala, jer su mi 19. i 20. hitac u finalima često bili slabiji i zbog toga sam gubila zlatne medalje. Izgleda da sam naučila da se izborim s tim, videlo se to i na turnirima u januaru i februaru, a za to su zaslužni i moja porodica, sestra, stručni štab na čelu s trenerom Draganom Donevićem, koji je napravio tako divan plan koji mi je omogućio da postepenim dizanjem forme da na njenom vrhuncu budem baš u Đeru na Evropskom prvenstvu.

Ipak, uoči poslednjeg hica imali ste samo 0,3 kruga prednosti. Mnogima je to izvor nesigurnosti, a ne podstrek za savršeni hitac...

Nikada ne pratim rezultat pažljivo. Nisam znala da imam prednost od 0,3 kruga. Istina, ponekad na početku bacim pogled na rezultate, a onda se koncentrišem na ono što moram da radim, na pušku i metu...

Zar niste čuli spikera koji je gromoglasno izvikivao rezultate posle svake serije?

U osnovnom delu takmičenja nosim čepove za uši, ale ne i u finalu jer mi smetaju. Neki misle da mi to otežava posao, ali nije tako. Ja se nekako isključim i samo čujem da neko negde nešto priča, ali ni ne pokušavam da razaznam reči već čekam da one prestanu, jer tada dolazi komanda „puni”. Ni gledaoce ne čujem, samo osećam ritam koji daju aplauzom i on mi dobro dođe da se usredsredim na hitac, kao otkucaji srca.

Svi u finalu žele da osvoje medalju i da pobede. Kada ste „znali” da ćete ostvariti svoju želju?

Bilo je to posle 15. hica. Okrenula sam se ka treneru Doneviću i on mi je znacima rekao da sam „u medalji”. To mi je uvećalo samopouzdanje i otklonilo svaki pritisak tako da su mi sva četiri preostala hica bili fenomenalni – 10,6, 10,2, 10,5 i 10,9. U finalu sam imala samo jedan loš hitac od 9,7 krugova, ali znala sam da sam pogrešile i kako, a da je za pobedu bio potreban još neki hitac od 10,9 sigurna sam da bih ga izvela.

Malo je, međutim, nedostajalo da ne dođete u priliku da pucate u finalu?

To je tačno. U osnovnom delu sam imala tri fantastične serije, međutim posle su došli slabi centri – 10,0, 10,0 i 10,1. Tu sam izgubila ritam i kada sam završila i videla da sam tek šesta, a da ima još jedna partija, mislila sam da nema ništa od finala. Kada su i ostale devojke završile osnovni deo i kada sam u finale ušla kao osma rekla sam sebi: Dobila si drugu šansu – iskoristi je.

Koja je razlika između ove i prve titule koju ste osvojili u Merakeru 2010?

Tada sam bila dete, nisam ni znala šta se dešava a našla sam se u finalu i pobedila – bila sam kao Alisa u zemlji čuda. Sada sam šest godina starija, zrela kao sportista i kao osoba. Prvu titulus am osvojila iako sam u dve poslednje serije pogodila devetke, sada to ne može da mi se desi. Sada verujem u sebe.

Da li je to slučaj i kad se pomene Rio?

Da, pogotovo što ostvarila maksimum na Evropskom prvenstvu što mi je bio glavni test na putu za Olimpijske igre. Radujem se već i činjenici da počinje i rad s malokalibarskom puškom koju takođe volim. Prošle godine sam s njom bila slabija nego s vazdušnom puškom, ali od jesenas idem redovno u Kragujevac i treniram s malokalibarskom puškom. Kragujevčanima moram da zahvalim što su mi pomogli da uočim neke greške i podignem nivo rezultata i jedva čekam prva takmičenja da pokažem i sebi i drugima koliko sam napredovala.

Pred reprezentacijom su desetodnevne pripreme u Kuvajtu, posebno za disciplinu vazdušna puška.

Tamo imamo izvanredne uslove, a učinak će se videti na Svetskom kupu u Riju u aprilu. Pucaćemo na olimpijskom strelištu, videti kakvi su uslovi na njemu, a to znanje je važno pri izboru baze za završen pripreme za Olimpijske igre. Nadam se samo da će mi vreme do nastupa na olimpijskim igrama brzo proleteti.

Na Svetskom kupu prvi put odmerićete snage i sa takmičarkama iz Azije koje će vam biti velike rivalke na Olimpijskim igrama...

Cenim takmičarke iz azijskih zemalja, ali ih se ne plašim. Ni one nisu nepobedive. Pobeđivala sam ih na svetskim kupovima, poslednje četiri godine sam među prve tri na svetskim rang-listama i mogu da se nadmećem s njima i da ih pobedim. Pri tom, ni jednu takmičarku ne gledam kao konkurentkinju. Kad dođe taj dan pobediće ona koja baš tada bude najspremnija tehnički, fizički i mentalno. Verujem da ćemo ponovo dobro tempirati formu, kao za Đer, a onda malo ko ima odgovor na hitac od 10,9 krugova.