Пут кокаина од Јужне Америке до Србије

Док кокаин из колумбијске Боготе стигне до Ниша, његова цена нарасте више него петоструко. Кријумчари ову дрогу набављају у Јужној Америци по цени од 5.000 долара по килограму, док се на нарко-тржишту у Србији килограм кокаина продаје за 35.000 евра, кажу за „Политику” у МУП-у. Ипак, бели прах је у Србији двоструко јефтинији него у земљама западне Европе, где се исти тај килограм продаје за 75.000 до 80.000 евра. Нелегална зарада на трговини овим наркотиком је енормна.

Сазнајемо да грам кокаина на улицама Београда кошта од 80 до 100 евра, што и даље, с обзиром на услове у којима живимо, кокаин сврстава у дрогу богатих.

Зато и не чуди утркивање домаћих криминалаца за превласт на тржишту, ликвидације нарко-дилера и коначно – освајање „упражњеног” места у клану. Ипак, сарадња криминалаца који припадају различитим групама није реткост, они се удружују на основу географског порекла, криминалне прошлости, родбинских веза и одсуства језичких баријера у комуникацији и заједничком раду. Продајом кокаина у западној Европи ове криминалне организације стичу профит и до 100 милиона евра годишње, подаци су МУП-а Србије.

„Наставиће се тренд кријумчарења кокаина рутом Јужна Америка – Европа, у коју су укључене балканске организоване криминалне групе”, наводе у полицији.

Последњих пет година знатно је повећан поморски транспорт кријумчареног кокаина, о чему сведоче индивидуалне заплене пријављене Канцеларији Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ). Ова дрога најчешће се превози карго бродовима, јахтама и једрилицама. У нелегалну трговину укључени су криминалци готово из целог света, па и они са простора бивше Југославије. Међу највећим запленама кокаина била је она у акцији „Балкански ратник” (2009) када је одузето 2,8 тона кокаина на јахти „Мауи” у луци Сантјаго Васкес (25 километара западно од Монтевидеа). Тада су многи први пут чули за нарко-боса Дарка Шарића. Према подацима полиције припадници балканских организованих криминалних груга  имају значајну улогу у целом ланцу кријумчарења, од набавке до уличне продаје. Они бораве у земљама Јужне Америке да би у договору са тамошњим нарко-картелима набављали и транспортовали кокаин у државе Европе.

Почетак ангажовања наших преступника у Јужној Америци потиче од њиховог почетног ангажовања као телохранитеља за њихове нарко-дилере и босове, сматра криминолог Златко Николић.

„Наши криминалци су отишли пут Јужне Америке по позиву тамошњих шефова нарко-кланова, који су почели да сумњају једни у друге и сопствене телохранитеље. Супарнички кланови су им подметали издајнике и потенцијалне атентаторе”, каже Николић.

Његова теза је да су многи наши момци, у почетку ангажовани као телохранитељи нарко-босова, касније ушли у трговину кокаином.

„Када су се већ тамо затекли, а нису наивни, почели су да се окрећу неком свом бизнису. Пронашли су себи сличне, са оне стране баре. Будући да је реч о мору, ангажовани су припадници трговачке и ратне морнарице бивше Југославије”, наводи криминолог.

Профит остварен кријумчарењем кокаина криминалци често, потплаћујући политичаре, директоре јавних предузећа и друге функционере, пласирају у легалне послове. На пример, купују пропала предузећа, граде зграде и пословне комплексе. На тај начин наносе штету финансијском систему у Србије. Али најгоре је када иза њих стоје корумпирани високопозиционирани полицајци.

----------------------------------------------------------------------

Одакле почиње кријумчарење

Осим Колумбије, највећи произвођачи кокаина у свету су Боливија и Перу. Одавде почиње кријумчарење према главним потрошачима у Северној Америци и Западној и Централној Европи. Али, расположиви подаци указују да доступност кокаина на глобалном нивоу опада (укупна процењена нето површина под засадом кокаина 31. децембра 2013. била је најнижа од осамдесетих година прошлог века, откад су подаци доступни). Слично је и са производњом 100 одсто чистог кокаина у Боливији, Колумбији и Перуу.

----------------------------------------------------------------------

Прекоокеанске руте

Три главна поморска пута кокаина ка Европи су: северни (који иде преко Кариба и Азорских острва ка Португалу и Шпанији), централни (из Јужне Америке преко Зеленортских острва или португалске Мадеире и Канарских острва ка Европи) и афрички (из Јужне Америке ка Западној Африци, а одатле углавном ка Шпанији и Португалу). Шпанија је главна држава за улазак кокаина у Европу, а жаришне тачке постале су Холандија, Белгија и Француска. Кокаин се сада на западноевропско подручје пребацује и преко претоварних лука на Црном и Јадранском мору (Варна у Бугарској, Констанца у Румунији и Одеса у Украјини, Бар у Црној Гори).