Плате у јавном сектору по истим аршинима

Сви запослени у јавном сектору, њих око пола милиона, примаће плате које ће се обрачунавати на основу истих елемената – иста основица и јединствен распон коефицијената. Ово је кључна одредба Закона о систему плата запослених у јавном сектору, који је јуче усвојила Скупштина Србије.

Према новом закону, основна плата обрачунаваће се множењем основице и коефицијента. Коефицијенти ће бити утврђени подзаконским актима, а основица ће се одређивати сваке године у складу са републичким буџетом. Распон коефицијената биће дефинисан посебним законом. Закон предвиђа успостављање Општег каталога радних (звања, чинова, положаја и функција у јавном сектору), који саставља министарство надлежно за послове државне управе и локалне самоуправе.

Законом је предвиђено и да запослени може да добије већу плату по основу постигнутих резултата и оствареног радног учинка изнад очекиваног, под условом и на начин прописан посебним законом, ако овакво вредновање није изражено кроз коефицијент, напредовањем кроз платне разреде. Плате функционера, њихове коефицијенте за обрачун основне плате утврдиће посебан закон у складу са одговорношћу функције. Нови закон није мењао одредбе које се односе на минули рад, па ће се плате по овом основу и даље увећавати за 0,4 одсто по години стажа. Регрес и топли оброк исказиваће се посебно.   Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику”, а примењиваће се од 1. јануара 2017. године с тим што примена на полицијске службенике, професионалне припаднике Војске Србије и запослене у органима у чијем су делокругу безбедносни и обавештајни послови, почиње од 1. јануара 2018.  Овај закон не односи се на запослене у јавним предузећима, Народнојбанци Србије, као ни на запослене у јавним медијским сервисима и организацијама које су основане међународним уговором, или им се плате одређују у складу са међународним уговором.

Скупштина Србије усвојила је јуче Закон о општем управном поступку, којим је, између осталог, предвиђена размена података из службене евиденције. То значи да државни и органи локалне самоуправе више неће моћи од грађана да траже доношење докумената из службених евиденција, као што су разни изводи (крштеница, уверење о држављанству и слично), већ их  међусобно размењивати.

Према новим решењима, службеници који поступају у управном поступку, обавезни су да по захтеву грађана прибаве податке  из државних евиденција, по службеној дужности, грађани су ослобођени плаћања таксе. Грађани треба само да поднесу захтев, а документа ће прибављати надлежни органи.

Шта за грађане значе нова решења, може се видети на примеру промене личних докумената. До садфа је, на пример, промена презимена после венчања коштала 10.665 динара, а сада ће коштати 7.170 динара Трошкови пријаве личног имена детета због уписа у књигу рођених и пријаву пребивалишта износиће 584 динара, а не садашњих 3.402 динара. Пуна примена закона планирана је од јула идуће године, а примена појединих одредаба за 90 дана од дана усвајања у парламенту.

Вршцу, Кикинди и Пироту статус града

Вршац, Кикинда и Пирот добили су статус града и, пошто је Скупштина Србије јуче усвојила измене Закона о територијалној организације Србије, које је предложио Бранислав Блажић (СНС).

У образложењу, наведено је да је реч о пограничним општинама којима треба помоћи , а доделом статуса града стварају се услови за више инвестиција и бољи економски развој. Блажић је објаснио да се из пограничних повећао одлив становништва, посебно младих и да се то неповољно одражава на безбедност и правилан регионални развој земље.