Неизвестан мир на линијама фронта

Први озбиљан покушај прекида петогодишњег грађанског рата у Сирији активиран је јуче пошто су се Руси и Американци после дужег времена окупили на заједничком пројекту, али искуства са сиријског ратишта налажу опрез.

Колико ће споразум о прекиду ватре трајати зависи искључиво од зараћених страна које су у прошлости показивале мало жеље да помире своје сукобљене интересе и приближе ривалска савезништва.

План који је иницирао Владимир Путин, а брзо га подржао Барак Обама, у суштини није нов, јер су га државни секретар Џон Кери и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров под окриљем УН утаначили пре две недеље, али нису успели да га активирају у предвиђеном року.

Иако је двонедељна обустава непријатељстава између снага лојалних председнику Башару ел Асаду и његових противника прихваћена од најрепрезентативнијих представника зараћених страна, пројекат од почетка прати висок степен неизвесности, коју појачавају спорадични инциденти и после ступања на снагу прекида ватре у суботу у поноћ по локалном времену.

Основни, засад и једини циљ, јесте успостављање затишја довољно дугог како би се дотурила хуманитарна помоћ стотинама хиљада Сиријаца који нису успели да побегну из ратних зона и опседнутих градова где су суочени с драматичним несташицама хране и лекова.

Уколико се зараћене стране буду придржавале примирја, како од њих захтева и Савет безбедности УН, нова рунда преговора о политичком споразуму за прекид грађанског рата могла би да почне у Женеви већ 7. марта.

Асадова влада прихватила је план који предвиђа да се не прекидају операције против Исламске државе и Фронта Нусра блиског Ал Каиди. Наоружане групе побуњеничке Сиријске слободне армије такође су подржале примирје, невољно, јер постаје јасно да је руска војна интервенција разорила њихову намеру да Асада са власти скину силом.

Онеспокојавајуће је што је у темеље прекида ватре уграђено неповерење. Обе стране постављају услове који би лако могли да се покажу као камуфлажна мрежа: Дамаск даје до знања да ће наставити да се бори против терориста али да ће споразум пропасти уколико стране силе период примирја искористе да побуњеницима дотуре ново оружје.

Високи преговарачки комитет, који под патронатом Саудијске Арабије обједињује велику већину Асадових противника, инсистира да ће примирје поштовати само под условом да владине снаге и њихови савезници не наставе да их нападају под изговором да се боре против терориста.

Оптужбе за кршење примирја већ су кренуле, а ко ће и како проверити да ли су тачне, кад се зна да апетити за ратовањем нису угашени, да ниједној од зараћених страна не недостају новац, људство или политичка воља, а идеја о међународним мировним снагама је далека перспектива.

Нема одговора на питање како ће се понашати јединице под иранском командом када Техеран поручује да неће прекинути акције против „терористичких група”, а зна се да се као „терористи” воде све групе које се супротстављају Асаду.

Није јасно ни дуж којих ће линија испарцелисаних фронтова војне операције престати. Шта ће бити с прекршиоцима примирја кад још није постигнут чврст договор ко све треба да се нађе на листи терориста?

Примирје ће истовремено бити озбиљан тест способности Американаца и Руса да контролишу своје савезнике на терену. Колико ће у томе успети још је један велики знак питања.

Може се претпоставити да је Москви лакше него Вашингтону, јер Путин контролише свог савезника Асада, док је Обама – можда и зато што се политички приближио Русима – суочен с побуњеничком алијансом која је у многим приликама показивала непослушност.

Председник Обама обећава да ће САД учинити све да примирје успе, али признаје да постоје разлози за сумњичавост: „Нико од нас нема илузије. Потпуно смо свесни многих могућих замки и има много разлога за скептицизам, али историја ће нас сурово просуђивати уколико не обавимо оно што је на нама, да барем покушамо да дипломатски зауставимо овај страшни конфликт”.

Сагласан је и руски председник, који такође каже да ће мировни процес бити тежак, али да нема друге алтернативе. Иако Москва намерава да и даље бомбардује положаје Исламске државе, јуче су, као гест добре воље, суспендоване све ваздушне акције како би се обезбедило да се грешком не гађају погрешни циљеви.

Посебна прича је Турска. Руси и Американци не желе да могући руско-турски сукоб суочи две силе с перспективама трећег светског рата, али Анкара је непоуздан савезник унутар НАТО-а који себично следи сопствене интересе.

Турска је потврдила да неће слати војнике за Сирију, али је „озбиљно забринута” за будућност примирја – које јој не иде у прилог јер сиријским Курдима омогућава да консолидују војне успехе остварене протеклих недеља.

Но, без обзира на суморну историју прекида ватре који договоре спољни актери неког рата и све разлоге за песимизам, план који су утаначили председници Обама и Путин заслужује позитивнији приступ него што је добио.

Примирје отвара шансу и да се успоставе зоне безбедности које би пружиле заштиту угроженим Сиријцима и обесхрабриле их да крећу у избеглиштво. Запад је дуго тврдио да Руси онемогућавају стварање таквих зона јер су управо у тим подручјима руски авиони најактивнији.

Званичници Москве сада истичу да нису против таквог концепта и да су спремни да зоне обезбеде заједно с Американцима. Да ли то значи да ће Запад поступно одустати од оптужбе да Русија избегличку кризу користи да би ослабила, можда и уништила Европску унију?

Нема сумње да је прекид ватре највећа шанса миру после пет година, али проблем је што чак ни интегрисана акција Американаца и Руса не гарантује да ће њихова воља победити јер је њихов утицај у региону ослабио.

Биће зато ово озбиљан испит за велике силе, регионалне актере кризе и зараћене стране на терену. Тим озбиљнији, јер Москва јасно даје до знања да неког резервног плана Бе, који су помињали Американци, неће бити, а сувише је оних који само чекају прву варницу.      ¶