Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два Прва суда на истој адреси

У Министарству правде сматрају да назив кафића није исти са називом правосудне установе, а у Првом суду негодују што угоститељски објекат носи име суда
 Два Прва суда на истој адреси
Зграда у којој се налазе Први основни суд и кафић „Први суд“ (Фото Драгослав Жарковић)

У Булевару Николе Тесле 42 а у Новом Београду налазе се два Прва суда – један, у ком се доносе пресуде и оверавају документа и други, где се пије кафа и једу колачи. Први је 8. септембра 2014. године свечано отворио министар правде Никола Селаковић, а други је девет месеци касније „основао” угоститељски радник Милоје Лазаревић из Пожеге. У првом, судије зарађују плату, а у другом је троше по повлашћеним ценама – нижим од оних за „обичне” грађане.

Због истог имена једног суда и једне кафане, на различитим странама нашли су се Министарство правде и председница суда.

Код лажног сведока
Угоститељски објекат „Романтика”, у власништву „Железница Србије”, преко пута београдске Палате правде, био је дуго центар окупљања запослених у суду, адвоката и њихових брањеника. Временом, адвокати су кафић жаргонски назвали „Код лажног сведока”.

Док у министарству наводе да назив угоститељског објекта, „чак и у својој најкраћој званичној варијанти” није исти са називом правосудне установе, у Првом суду кажу да је председница Тања Шобат, због имена кафића „министарству писаним путем изразила своје противљење”.

– Зградом Првог основног суда у Новом Београду управља Министарство правде које је и расписало тендер за ресторан и потом закључило уговор са физичким лицем које је добило на тендеру. Пошто је управљање делом зграде у којем се налази ресторан у искључивој ингеренцији министарства, и председник суда у том погледу нема никакво овлашћење, он није могао да утиче на назив угоститељског објекта иако је изразио своје противљење и то писменим путем – речено је за „Политику” у Првом основном суду у Београду.

У Министарству правде не споре да су они „идејни творци” угоститељског објекта, али наглашавају да је читава процедура у вези са његовим оснивањем спроведена у складу са законом и да нису „кумовали” имену кафића.

– Влада Републике Србије је на седници одржаној 26. марта 2015. године донела закључак да се пословни простор на четвртом спрату зграде Првог основног суда у Београду, у Булевару Николе Тесле број 42 а, да у закуп на пет година, најповољнијем понуђачу на спроведеном поступку јавног надметања. Истим закључком, влада је задужила Министарство правде да спроведе поступак прикупљања писмених понуда и избор најповољнијег понуђача – објашњавају у Министарству правде.

На основу поменутог закључка, Министарство правде је 4. маја 2015. године у „Политици” објавило оглас о закупу пословног простора у згради Првог основног суда на који се јавило пет понуђача. После спроведеног поступка и разматрања пристиглих понуда, Министарство правде донело је одлуку – Милоје Лазаревић из Пожеге је дао најповољнију понуду.

– На основу те одлуке, Република Србија коју заступа Републичка дирекција за имовину као закупац, Министарство правде као корисник непокретности и Милоје Лазаревић као закупац, закључили су уговор о закупу. Уговор је 17. јуна 2015. године заведен у Републичкој дирекцији, а четири дана касније и у Министарству правде – наводе у овом министарству.

Уговор је закључен на пет година, а месечна закупнина износи 575 евра у динарској противвредности на дан уплате по средњем курсу НБС. Лазаревић је дужан да своје обавезе измири до петог у месецу, а новац на име закупнине уплаћује на рачун Републике Србије.

Како би се бавио угоститељским послом у закупљеном простору, Лазаревић се 7. августа у Агенцији за привредне регистре (АПР) уписао као предузетник.

– На захтев Министарства правде, АПР је 1. октобра прошле године дала мишљење да је пословно име предузетника – Милоје Лазаревић предузетник Угоститељска радња Кафић први суд Београд – у складу са одредбама Закона о привредним друштвима, као и да не може да доведе у заблуду у погледу претежне делатности, нити вређа јавни морал – наводе у Министарству правде.

Чињеницу да су судије и судско особље, њих око 600, привилеговани у смислу да угоститељске услуге користе по нижим ценама од грађана, у министарству нису желели да коментаришу.

– На можемо да причамо о пословној политици и одређивању цена било код закупца, па ни овога – навели су у Министарству правде.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.