Три хиљаде тога за српске судије

Судије Апелационог суда у Београду добиле су допис Министарства правде да се изјасне о свом конфекцијском броју, како би могле да им буду направљене тоге. Како сазнајемо, допис је стигао и у Врховни касациони и Привредни апелациони суд, док судије Прекршајног апелационог суда још нису добиле формулар у који треба да упишу који је број њихове одеће.

Допис ће наредних дана стићи у све судове у Србији. У Министарству правде за наш лист наводе да ће тоге носити све судије, а тендер ће бити расписан на основу информације о конфекцијској величини сваког судије. Још се не зна ко ће сашити безмало три хиљаде црних тога и колико ће то коштати државни буџет.

У свим судовима тренутно ради 2.803 судије, али има 167 упражњених места, јер према одлуци Високог савета судства, број судија треба да буде 2.970.

– Крајем прошле године израђена је идејна верзија тоге, коју би требало да носе све судије у Србији. По плану јавних набавки Министарства правде за 2016. годину, биће расписан тендер за израду тога. Тренутно су у току све претприпремне радње за расписивање набавке. Прикупљају се конфекцијске величине сваког судије и сви остали неопходни елементи – речено је јуче за „Политику” у служби за информисање Министарства правде.

Све судије имаће потпуно исте тоге. Неће бити разлике између 38 судија Врховног касационог суда и 1.386 судија основних судова. Они ће, исто као и судије Управног суда, апелационих и виших, привредних и прекршајних судова, имати црне дугачке одоре широких рукава и беле мараме. Такође, неће бити разлике између мушких и женских тога, иако је познато да жене чине две трећине судија у Србији.

Сви делиоци правде имаће, дакле, исту униформу а разликоваће се само ликом и фризуром. Додуше, постоје и идеје да судије носе перике, као што је то случај у Енглеској и Америци, али у српском правосуђу перике нису у плану, бар за сада.

Има судија које сматрају да су им од тога много потребнији бољи услови рада, јер још има судова у Србији у којима се ради у малим канцеларијама и судницама са дотрајалим намештајем. Други, међутим, кажу да ће тоге коначно увести ред у судски „дрес-код”, јер кратка сукња и дубоки деколте свакако нису примерен начин одевања у овој професији.

Циљ ношења тога је деперсонализација делилаца правде и већи ауторитет судске власти. Грађанима се поручује да одлуке доноси државна институција а не судија појединац.