Буре барута

Откако је Филип Давид изјавио да поштује институцију председника, али да од деведесетих година није сагласан са говором, политиком и идејама Томислава Николића, ограђујући се од присуства председника Србије Томислава Николића на прослави Дана Народне библиотеке, овај наш познати писац изазива подељена мишљења у јaвности. Једни хвале његов поступак, други сматрају да није било ни време ни место за овакву реакцију. Међутим, чињенице показују да се Филип Давид, иначе и један од оснивача Независних писаца из бивше Југославије (Сарајево 1989) и Београдског круга, одувек понашао у склaду са својим уверењима, нарочито током поменутих деведесетих година. У својој колумни „Записи из мрачних времена”, у то време у „Борби”, Филип Давид се обрушавао на национализам и шовинизам, на ратно профитерство и политичарe у спрези са криминалцима, на позицију и опозицију.

– Када криза траје овако дуго као што траје наша, и круг одговорних се шири. Више не обухвата само оне који су на власти и њихову похлепу, корумпираност, политички примитивизам, и не само опозицију и њену неодговорност, нарцизам и недоследност, него и многе грађане ове државе, јер не показују довољно воље, ни довољно снаге да се солидарно организују у јаке синдикате, утицајна еснафска удружења, да истрају у поштовању својих права на радном месту и свуда где је то неопходно, написао је 1997. Филип Давид у „Борби”.

Дипломирао је југословенску и општу књижевност, као и на Одсеку драматургије на Факултету драмских уметности, где је био и предавач. Његова проза, путем фантастичних мотива, спиритизма и учења Кабале, проговара о великим темама љубави, смрти, сна и мита, све до истинитих прича о ужасима холокауста. Као косценариста или сценариста радио је на филмовима „Окупација у 26 слика”, „Пад Италије”, „Ко то тамо пева”, „Буре барута”... У неизбрисивом сећању остало му је дружење с Бориславом Пекићем, Данилом Кишом и Мирком Ковачем.

Био је уредник Драмског програма Телевизије Београд, а 1991. удаљен је с посла због оснивања Независног синдиката Радио-телевизије Београд. Из Српског ПЕН-центра иступио је 1994. године због неслагања с тадашњим потпредседником Миодрагом Перишићем, јер се, како каже, није успротивио избацивању новинара и уредника са телевизије због њихове припадности Независном синдикату, чиме је била угрожена повеља Међународног ПЕН-а о праву на слободу изражавања. Ипак, Филип Давид истиче да је касније Српски ПЕН центар стао у његову одбрану, иако није био његов члан. За НИН је својевремено објаснио значење термина „друга Србија”, указујући на то да је смишљен почетком деведесетих година 20. века, када је основан и Београдски круг независних интелектуалаца, противника Слободана Милошевића. „Дакле, термин друга Србија треба посматрати у контексту тих година, као врсту одговора на дневну политику, иако мислим да је после 5. октобра победила она прва Србија, која је створена у ’догађању народа’”, изјавио је. Као дете је хтео да буде пилот, вечно је захвалан родитељима, а воли песму „Рибар плите мрижу своју”.