Офанзива Исламске државе на Тунис

Оружани сукоб туниске армије и повеће групе џихадиста настављен је и јуче, други дан заредом, код града Бен Гердана, на тридесетак километара од границе са Либијом. Први ратни окршај туниских снага безбедности и припадника Исламске државе (ИД) избио је иначе у понедељак рано ујутру, након продора џихадиста у центар стратешког места са 60.000 становника, где су покушали да заузму низ војнобезбедносних објеката. Према досадашњем билансу, у оружаном окршају, недалеко од летовалишта Ђерба, у понедељак је погинуло 55 људи (36 џихадиста, 12 безбедњака и седам цивила).

„Симултани напади” милитантних група у понедељак у Бен Гердану

имају за циљ да дестабилизују безбедоносни систем и успоставе емират Исламске државе у региону, оценио је премијер Туниса Хабиб Есид.

Колико јуче премијер Есид је на конференцији за штампу у Картагини открио да је напад у Бен Гердану у понедељак извела група од педесетак екстремиста, махом Тунишана.

„Тунис је у опасности од џихадиста”, оценио је јуче француски „Монд”. Париски дневник упозорава да је операција џихадиста у Бен Гердану радикално другачија од досадашњих. Нови профил напада догодио се у тренутку када се Магребом проносе вести да је Абу Бакр ел Багдади, вођа ИД, недавно пребачен из Турске у либијски град Сирт. „Абу Бакр ел Багдади се преместио из Турске у Либију да би измакао потери багдадског обавештајног круга Русије, Ирана, Ирака и Сирије”, пренела је јуче иранска агенција ФАРС.

Абу Бакр ел Багдади руководи борбама у Тунису, тврде други блискоисточни портали. Истовремено са ескалацијом оружаних дејстава џихадиста у северној Африци, Пентагон је на захтев Беле куће разрадио детаљне анализе војних опција у Либији, известио је „Њујорк тајмс”. У основи ових опција је да се силовитим бомбардовањем „30–40 циљева у четири региона земље” ИД у Либији зада пресудан ударац, који би олакшао потоње дејство копнених трупа. Размере војног плана изненадиле су поједине високе представнике Обамине администрације који стрепе да би потенцијално засипање бомбама могло да осујети текући план УН за формирање нове, јединствене владе у овој држави.

У међувремену, иза америчког ваздухопловног удара на положаје ИД у Сабрати 19. фебруара известан број џихадиста кренуо је да се повлачи из тог места у коме су након Сирта имали најјаче упориште на западу Либије. У повлачењу из Сабрате – на око 100 километара од државне границе са Тунисом, џихадисти су изгледа са собом понели велике количине оружја и ратне опреме, наводе регионални извори.

Упркос знацима преливања сукоба из Либије, најаве могућег новог таласа страних војних дејства у Либији изазивају нелагоду у Светској организацији, али и међу водећим западним дипломатским посматрачима.

Мартин Коблер, специјални изасланик УН за Либију, упозорио је недавно Запад да вуче пажљиве потезе и након формирања јединствене владе за ту северноафричку државу. Коблер је подсетио да у Либији „влада веома снажно опирање упливу странаца у тамошња збивања”, подсећа „Њујорк тајмс”.

„Бомбардовање положаја Исламске државе у Либији – пре него што та земља успе да изнедри нову јединствену владу – носи велике ризике”, упозорили су прошле седмице пред Одбором америчког Сената за спољну политику Фредерик Вири, стручњак за Либију Карнегијеве задужбине за међународни мир, и Клаудија Гацини, експерт Међународне кризне групе из Рима.

Даљи планови Беле куће са Либијом за сада су непознати.

У међувремену, иза продора џихадиста у Бен Гердан, руски председник Владимир Путин и египатски шеф државе Абдел Фатах ел Сиси су у телефонском разговору нагласили да „борбу против терориста треба наставити не само у Сирији већ и у Либији и у Јемену”, пренео је Ројтерс. Француски лидер Франсоа Оланд и руски председник Путин су новембра прошле године, према наводима „Хафингтон поста”, разговарали о ангажовању руских снага у Либији. Присуство руских војних стручњака у Либији није још потврђено, упркос гласинама да су стационирани на истоку те земље, недалеко од Бенгазија, наводи британски војнополитички магазин „Африка конфиденшал”.