Отказана представа ће се ипак играти

Лесковац – Директор Народног позоришта у Лесковцу Станислав Грујић изјавио је синоћ Југмедији да је након реакције јавности одлучио да ипак стави на репертоар гостујућу представу Центра Е 8 и Битеф театра „Црвена: Самоубиство нације”, коју је по тексту Милене Богавац режирао Војислав Арсић, чије гостовање је заказано за 20. март.
– Један део грађанства је то схватио као мој лични атак на права жена, а не на покушај да заштитим достојанство земље у којој живим. И даље сматрам да се текст „Је.и се Србијо” не сме изговорити у позоришту, јер то вређа нациоанлни идентитет српског народа, али, ето, нека публика дође да то гледа и слуша ако толико жели, па нека сама просуди о чему је реч – рекао је Грујић.
У јав­но­сти се најпре ди­гла пра­ши­на због на­ја­вље­ног, па ус­кра­ће­ног го­сто­прим­ства пре­сто­нич­ком те­а­тру ко­јем је за ову пред­ста­ву Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду про­шле не­де­ље до­де­лио – на­гра­ду „Ан­ђел­ка Ми­лић”.
Ка­ко за „По­ли­ти­ку” об­ја­шња­ва Ста­ни­слав Гру­јић, ди­рек­тор ле­ско­вач­ког те­а­тра, до от­ка­зи­ва­ња пред­ста­ве до­шло је на­кон што су на Ју­тју­бу ви­де­ли ре­клам­ни сонг за пред­ста­ву у ко­јем се вре­ђа Ср­би­ја. Сти­хо­ви су псо­вач­ки: „Је... се Ср­би­јо због кр­сних сла­ва и ли­ти­ја”, „Је... се Ср­би­јо због оно­га и ово­га...” 

– Ни­је хте­ла јав­ност ту пред­ста­ву да гле­да, а ми ни­смо зна­ли зашто, и би­ли смо рас­по­ло­же­ни да је ор­га­ни­зу­је­мо, бу­ду­ћи да је те­ма на­си­ље над же­на­ма. Ме­ђу­тим, ка­да смо ви­де­ли клип на Ју­тју­бу, од­лу­чи­ли смо да је от­ка­же­мо. У не­де­љу су ски­ну­ли тај клип, јер је са­др­жај не­при­хва­тљив. Увод­ни сонг чи­та­ву ствар обе­сми­шља­ва у умет­нич­ком и сва­ком дру­гом сми­слу. По­ред то­га, кр­ши Устав, јер ни­ко не сме да вре­ђа др­жа­ву. Ни у бе­за­зле­ним си­ту­а­ци­ја­ма то ни­је – до­зво­ље­но. Ако на утак­ми­ци, ре­ци­мо, гле­да­о­ци вре­ђа­ју др­жа­ву свог про­тив­ни­ка, су­ди­ја ис­кљу­чи це­лу три­би­ну – објашњава Гру­јић. 
На пи­та­ње ко гле­да ту пред­ста­ву и ка­ко то да је до­би­ла на­гра­ду Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та, Гру­јућ од­го­ва­ра:
Ка­ко су на­ве­ли, пред­ста­ва је игра­на у Би­теф те­а­тру и у Но­вом Са­ду. Што се на­гра­де ти­че, не­ка љу­ди про­ве­ре за шта се до­де­љу­је на­гра­да „Ан­ђел­ка Ми­лић”. Но, то је не­ва­жно за чи­та­ву ову при­чу. Ва­жно је да На­род­но по­зо­ри­ште у Ле­сков­цу ни­је хте­ло да уче­ству­је у кр­ше­њу Уста­ва Ср­би­је. На­рав­но, не мо­же­мо да при­хва­ти­мо да не­ко псу­је и вре­ђа ову зе­мљу и ве­ру­јем да би она у Ле­сков­цу иза­зва­ла ин­ци­дент. Сце­на ни­је ме­сто за та­кве ства­ри, ка­те­го­ри­чан је ди­рек­тор ле­ско­вач­ког по­зо­ри­шта.
Ме­ди­ји  пре­но­се из­ја­ву ре­ди­те­ља Во­ји­сла­ва Ар­си­ћа ко­ји ка­же да се по­ка­за­ло да ову пред­ста­ву, осим у Бе­о­гра­ду и Но­вом Са­ду, ни­је мо­гу­ће од­и­гра­ти ни у јед­ном дру­гом гра­ду. Југ­ме­ди­ја на­во­ди ње­го­ве ре­чи да се по­на­вља исти сце­на­рио: пред­ста­ва се за­ка­же, об­ја­ви се на ре­пер­то­а­ру, а за­тим се у по­след­њем тре­нут­ку про­на­ђу раз­ло­зи за ње­но от­ка­зи­ва­ње. Они ко­ји сто­је иза спор­ног ко­ма­да за­бра­ну схва­та­ју као симп­том озбиљ­не ди­јаг­но­зе дру­штва ко­је не­ма ин­те­ре­со­ва­ње за те­ме о пра­ву же­на, за рав­но­прав­ност и људ­ска пра­ва. Ис­ти­чу да је пред­ста­ва ре­а­ли­зо­ва­на без ика­кве ин­сти­ту­ци­о­нал­не по­др­шке, осим што је Би­теф те­а­тар усту­пио про­стор за про­бе и из­во­ђе­ње ко­ма­да.
– Оно што је ва­жно за пред­ста­ву „Цр­ве­на” то је њен са­др­жај ко­ји на осо­бен, го­рак и искрен на­чин го­во­ри о про­бле­му еска­ли­ра­ног на­си­ља над же­на­ма да­нас у Ср­би­ји. Пред­ста­ва, да­кле, не­ма ни­ка­кву по­ли­тич­ку ко­но­та­ци­ју не­го је ак­це­нат ста­вљен на дру­штве­ну ак­ту­ел­ну ди­мен­зи­ју. Исти­на, је­зик ко­јим се го­во­ри о про­бле­му на­ших мај­ки, се­ста­ра, ро­ђа­ки­ња, ни­је мо­жда при­кла­дан сви­ма, али то је је­зик ге­не­ра­ци­је мла­дих ко­ја да­нас жи­ви у Ср­би­ји. Они го­во­ре јав­но она­ко ка­ко ла­жни мо­ра­ли­сти го­во­ре у ку­ло­а­ри­ма или се та­ко у ка­фа­ни хва­ле при­ја­те­љи­ма о сво­јим љу­бав­ним до­стиг­ну­ћи­ма. Мо­жда је то по­гре­шно али је бар искре­но, ка­же Ми­лош Ла­ти­но­вић ди­рек­тор Би­теф те­а­тра.