Опојни мирис зумбула

Зумбул је пореклом из Анадолије и средње Азије, где се и данас може пронаћи као самоникла биљка. У Европи се гаји од времена старих Грка и Римљана, о чему сведоче дела Хомера и Вергилија, у којима су поменути ови звонасти цветићи опојног мириса. Зумбул је затим „нестао” из европске историје, да би у 16. веку из Турске и Ирана био донесен у земље западне Европе. У почетку су његове луковице биле толико скупе да су једино богаташи могли себи да приуште да зумбулима улепшају баште. Тек када су Холанђани почели са масовним узгајањем, њихов мирис се раширио старим континентом. Колико је овај пролећни цвет омиљен, говори и чињеница да је 7. март проглашен Светским даном зумбула.

Зумбул се лако гаји, а осим због мириса, популаран је и због лепих цветова, чија боја варира од беле, преко жуте, бледонаранџасте, љубичасте, плаве и нежноружичасте, све до црвене. Најчешће се сади у башти, гаји се и као собни цвет, а погодан је и као резано цвеће. Ако се држи у кући, било да је у саксији, било у вази, не би га требало уносити у просторије у којима се проводи већи део дана или у спаваћу собу, јер његов снажан мирис може да изазове главобољу. И они који имају децу у кући требало би да буду пажљиви са зумбулом: ако се било који део биљке поједе, може да изазове стомачне проблеме.

Луковице зумбула саде се у јесен у земљу богату хумусом која добро пропушта воду. Изаберите за њих део баште који је током целог дана обасјан сунцем или је у полусенци. Луковице треба положити у земљу на дубини од 15 до 20 сантиметара како би биле безбедне од зимских мразева. Размак између њих требало би да буде петнаестак сантиметара. Месната копљаста стабљика на којој ће се расцветати мноштво цветића налик на звончиће израшће из луковице у пролеће. Стабљика са цветовима може се одсећи и ставити у вазу, али дуге узане листове не би требало дирати све док не пожуте и сасуше се, пошто је њихова најважнија улога да луковици обезбеде хранљиве материје потребне за опстанак до наредне сезоне цветања.

Зумбул је вишегодишња биљка. Може да се одгаји из семена, али се најчешће размножава тако што старије луковице рађају млађе. У касно лето, када биљка дође у фазу мировања, можете је ископати и одвојити младе луковице. Ако о њима будете добро бринули, пазећи да не иструле и не промрзну, прве цветове можете очекивати после две до три године. Уколико луковице купујете, бирајте само оне које нису оштећене нити сасушене. Особе са осетљивом кожом требало би да носе рукавице приликом сађења јер контакт са луковицама зумбула може да изазове алергију.

Д. Д.