Привредници против он-лајн каса

Власник мале породичне пекаре у центру Земуна пре увођења фискалне касе, и још неколико година након тога, зарађивао је од 900 до 1.300 евра месечно. Толико му је остајало чисто када намири сва давања држави. Данас, деценију касније, његова зарада пала је на 450 евра. За то време промет хлеба смањен је, по неким проценама, око 20 одсто. Само је, каже, број државних намета порастао.

Да ли би најављено увођење он-лајн фискалних каса донело корист овом поштеном пекару који муштеријама уредно издаје рачуне док многи то упорно избегавају? Може ли се он-лајн касама променити забрињавајући податак према коме, наводно, само 40 одсто привредника има и обичну фискалну касу, а мање од половине редовно шаље податке о промету?

Фискални савет недавно је саопштио да би за Србију, у овом тренутку, тај пројекат био прескуп. Коштао би много више од 50 милиона евра, на колико је процењена набавка новог софтвера. Истакли су да не виде на који начин би тај систем повећао пореске приходе, јер такозвани „хрватски модел” (који се овде годинама промовише) ни тамо није донео очекиване резултате – порески приходи остали су исти као и пре инсталирања он-лајн каса.

Према анкети, коју је „Политика” спровела међу привредницима, на добитку од он-лајн фискализације не би посебно били ни држава ни привредници, јер се највећи део сиве економије у Србији одвија ван фискалних токова.

Драгољуб Рајић, директор Мреже за пословну подршку, подсећа да је код нас пре десетак година већ постојао он-лајн систем регистрације фискалних каса.

– Фирме су две и по године плаћале таксу која је била као месечна претплата за фиксни телефон. Касније се показало да Пореска управа, за тих 30 месеци, уопште није очитавала податке са каса и да је привреда практично бацила у ветар око 17 милиона евра за овај парафискални намет – каже Рајић. Он додаје да би увођење оваквог система могло да има ефекта када би Пореска управа била оспособљена што, нажалост, није, јер „нема ни довољно обучених људи ни адекватну опрему”. Рајић објашњава да велики број држава у ЕУ има много једноставнији и делотворнији начин праћења пословања.

– Токови новца прате се увидом у дневни промет рачуна свих фирми које послују и то тако што су државни системи пореских управа повезани са банкама. То није компликовано постићи, а смањују се трошкови и државе и фирми – сматра наш саговорник.

Према његовој процени трећина градова и општина у Србији нема довољно квалитетан интернет који би могао да подржи овакав систем. Фискализација је и иначе најбоље спроведена у великим градовима, док се у најсиромашнијим срединама највећи део робе продаје на црно и баш би ту контрола морала да буде највећа, истиче Рајић.

Стручњаци сматрају да би проширење обухвата фискализације било значајније од увођења он-лајн фискалних каса. Унија послодаваца Србије, која окупља 230 чланова са око 145.000 фискалних уређаја (што је више од две трећине укупних каса на тржишту), саопштила је да није јасно зашто је непостојање он-лајн система највећи недостатак постојеће српске фискализације. – На овај начин свакако не може да се спречи избегавање издавања рачуна. Ако продавац неће да уноси податке, никакав систем га неће натерати на томе. То може само непрекидни физички надзор – наводе у Унији.

Како наводе, потпуно је свеједно да ли се подаци из фискалне касе преносе пре штампања рачуна, једанпут, више пута дневно или једном у две недеље, као што је Пореска управа својевремено изабрала.  Истичу да већина постојећих каса може лако да се надогради и да шаљу он-лајн податке на сервер Пореске управе .

Садашњи систем фискализације у Србији започет је 2004. године као покушај државне борбе против утаје пореза на промет.

Према ранијим информацијама из Пореске управе од почетка фискализације приход у буџету повећан је за 30 одсто. Критичари би рекли да су истовремено расле и пореске стопе. Досадашњи став Пореске управе изношен у јавности био је да би он-лајн фискализација допринела бољој наплати пореза и смањењу сиве зоне пословања. На основу чега се заснива такав став и да ли и даље остају при том уверењу, нисмо успели да сазнамо.