Ракета из пакета

Како се могло догодити да две ракете, по свему судећи америчке, типа АГМ-114 „хелфајер”, буду укрцане у контејнер на редовном лету „Ер Србије” из Бејрута за Београд? Како је могуће да те ракете у Бејруту буду декларисане као макете, а на аеродрому у Београду се испостави да имају бојеве главе? Ко је стварни пошиљалац ракетног пакета из Бејрута, а ко стварна адреса примаоца, која држава и који град?

Одговори на та питања објасниће целу причу око ракета у авиону „Ер Србије”. Пројектил АГМ-114 је производ америчке компаније „Локид Мартин”, деценијама су у наоружању америчке и британске војске, као и армија многих држава на Блиском истоку. То је противоклопна ракета високе прецизности, крајњег домета од осам километара и пробија сваки оклоп еквивалента од метар панцирног челика. Ракета се највише користи као наоружање хеликоптера типа „апач”, али се последњих година том врстом пројектила наоружавају и америчке беспилотне летелице, пре свега „предатор”. Управо су тим ракетама Американци ликвидирали многе вође терористичких скупина у Авганистану, Јемену, Сомалији, Ираку, Либији и Сирији.

Дакле, нико од званичних институција у САД, или у Великој Британији, ако је то крајње одредиште ракета из бејрутског пакета, нема потребу да на тај начин добије пројектиле АГМ-114, јер је то амерички производ. Ако је у документацији уз контејнер с пројектилима писало да је реч о „макетама”, ако документација постоји, онда је јасно да су мотиви те пошиљке најмање двоструки. Вероватно је реч о покушају да се преко нашег аеродрома некој терористичкој скупини на Западу достави високософистицирано оружје за извршење терористичког напада и атентата на неку високоштићену политичку или војну личност на Западу. Ракета АГМ-114 својом експлозивном бојевом главом не може да убије велики број људи и као таква није омиљено оружје терориста попут аутомобила-бомбе, али је као противоклопни пројектил идеална за уништење блиндираног возила са штићеном личношћу. Или за удар по делу зграде у којој ради или живи неки политичар. Такве ракете не могу се баш лако илегално набавити на Западу, али на Блиском истоку то и није неки проблем.

Како су терористи већ нападали и зграде и редакције, лепеза њихових циљева још није обогаћена неким спектакуларним атентатом уз помоћ противоклопне ракете. Могуће је да су планирали такав атентат, али је могуће и да планирају нешто радикално другачије, док је ракетни пакет из Бејрута само лажни траг?

Да ли је случајно што су се ракете нашле баш у авиону „Ер Србије” на лету из Бејрута за Београд? И то баш сада? Је ли то неко покушао да тестира наше аеродромске службе управо пред почетак летова „Ер Србије” из Београда за Њујорк? Ко то мисли да смо неопрезни?