Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рад у иностранству не значи и пензију

Наш читалац четири године покушава да добије део италијанске пензије, али у томе не успева, па за то криви Фонд ПИО
Рад у иностранству не значи и пензију
На шалтеру ПИО фонда покушавају да остваре своја права (Фото А. Васиљевић)

Радници из Србије, који део стажа остваре у иностранству и којима послодавац уредно уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, не могу увек бити сасвим сигурни да ће за радне године ван земље остварити и део иностране пензије. Страна пензија, баш као и наша, не добија се по аутоматизму, јер свака земља има своје услове за пензионисање. Осим тога, да би се инострана пензија добила, потребно је да Србија има потписану Конвенцију о социјалном осигурању с том земљом.

Наш читалац из Београда већ четири године покушава да оствари право на део италијанске пензије (Србија има потписану Конвенцију с Италијом) где је радио осам година, четири месеца и 27 дана. Поред овог, има део стажа од 1,6 месеци у Србији и у Хрватској 15,3 године, кој су му признате за старосну пензију.

Главни кривац по њему је наш Фонд Пио, који, наводно, њему из непознатог разлога не доставља доказ Италији о његовом хрватском и стажу у Србији. Он за то време, живи, тврди, од 700 динара српске и 160 евра хрватске пензије. Каже, да би му италијанска пензија донела бар 400 евра.

Као доказ својој тврдњи, да је застој у Србији, износи најновији допис Министарства спољних послова Србије од децембра 2015. године, где дословце пише „да су предмет и жалба на захтев за исплату старосне пензије већ раније одбијани, јер именовани није допунио предмет доказима о уплати доприноса за старосну пензију сумирајући доприносе које је уплатио у Италији с онима из Србије. Стога се тражи да допуни податке о плаћеним доприносима из Хрватске”.

У ПИО фонду с друге стране истичу да су одлично упознати с овим случајем. Нетачна је кажу констатација да овај Београђанин чека на део италијанске пензије због неажурности српског фонда.

– Проблем је у томе што је стаж осигурања навршен у Србији и Италији збирно недовољан за испуњавање услова за сразмерни део старосне пензије (у 2016. години мушкарцу је потребно 66 година и седам месеци живота и минимално 20 година стажа осигурања као услов за старосну пензију), а италијански пензијски фонд није обавезан да узме у обзир и стаж у Хрватској, кажу у Фонду.

Поступак за остварење права на италијански део старосне пензије Фонд ПИО је покренуо јула 2013. године и по овом захтеву италијански носилац осигурања донео је решење којим је одбијено право на сразмерни део старосне пензије у Италији.

Италијански носилац осигурања је, том приликом, обавестио Фонд ПИО да странка не испуњава услове у складу са Конвенцијом о социјалном осигурању између Србије и Италије у погледу стажа.

Приликом одлучивања о захтеву поступало се по билатералној Конвенцији између Србије и Италије, док је питање стажа оствареног у Хрватској регулисано правном регулативом између земаља чланица ЕУ, кажу у ПИО фонду.

Решење за сразмерни српски део пензије овај Београђанин добио је 2014. године, док је Хрватски завод за мировинско осигурање јула 2013. године донео решење о сразмерном делу старосне пензије.

Последњи пут, новембра 2015. године, по захтеву нашег читаоца, комплетна документација, укључујући и потврду стажа из Хрватске, достављена је италијанском пензионом осигурању. По овом захтеву италијански носилац осигурања још увек није доставио одлуку Фонду ПИО.

Пензијски фонд је у више наврата комуницирао са италијанским носиоцем осигурања и са Министарством спољних послова, што је документовано адвокату овог пензионера и Заштитнику грађана, преко кога је он такође покушао да оствари своје право. У овом случају исцрпљена су сва правна средства и Фонд ПИО нема могућности да поступа даље.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.