Рад у иностранству не значи и пензију

Радници из Србије, који део стажа остваре у иностранству и којима послодавац уредно уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, не могу увек бити сасвим сигурни да ће за радне године ван земље остварити и део иностране пензије. Страна пензија, баш као и наша, не добија се по аутоматизму, јер свака земља има своје услове за пензионисање. Осим тога, да би се инострана пензија добила, потребно је да Србија има потписану Конвенцију о социјалном осигурању с том земљом.

Наш читалац из Београда већ четири године покушава да оствари право на део италијанске пензије (Србија има потписану Конвенцију с Италијом) где је радио осам година, четири месеца и 27 дана. Поред овог, има део стажа од 1,6 месеци у Србији и у Хрватској 15,3 године, кој су му признате за старосну пензију.

Главни кривац по њему је наш Фонд Пио, који, наводно, њему из непознатог разлога не доставља доказ Италији о његовом хрватском и стажу у Србији. Он за то време, живи, тврди, од 700 динара српске и 160 евра хрватске пензије. Каже, да би му италијанска пензија донела бар 400 евра.

Као доказ својој тврдњи, да је застој у Србији, износи најновији допис Министарства спољних послова Србије од децембра 2015. године, где дословце пише „да су предмет и жалба на захтев за исплату старосне пензије већ раније одбијани, јер именовани није допунио предмет доказима о уплати доприноса за старосну пензију сумирајући доприносе које је уплатио у Италији с онима из Србије. Стога се тражи да допуни податке о плаћеним доприносима из Хрватске”.

У ПИО фонду с друге стране истичу да су одлично упознати с овим случајем. Нетачна је кажу констатација да овај Београђанин чека на део италијанске пензије због неажурности српског фонда.

– Проблем је у томе што је стаж осигурања навршен у Србији и Италији збирно недовољан за испуњавање услова за сразмерни део старосне пензије (у 2016. години мушкарцу је потребно 66 година и седам месеци живота и минимално 20 година стажа осигурања као услов за старосну пензију), а италијански пензијски фонд није обавезан да узме у обзир и стаж у Хрватској, кажу у Фонду.

Поступак за остварење права на италијански део старосне пензије Фонд ПИО је покренуо јула 2013. године и по овом захтеву италијански носилац осигурања донео је решење којим је одбијено право на сразмерни део старосне пензије у Италији.

Италијански носилац осигурања је, том приликом, обавестио Фонд ПИО да странка не испуњава услове у складу са Конвенцијом о социјалном осигурању између Србије и Италије у погледу стажа.

Приликом одлучивања о захтеву поступало се по билатералној Конвенцији између Србије и Италије, док је питање стажа оствареног у Хрватској регулисано правном регулативом између земаља чланица ЕУ, кажу у ПИО фонду.

Решење за сразмерни српски део пензије овај Београђанин добио је 2014. године, док је Хрватски завод за мировинско осигурање јула 2013. године донео решење о сразмерном делу старосне пензије.

Последњи пут, новембра 2015. године, по захтеву нашег читаоца, комплетна документација, укључујући и потврду стажа из Хрватске, достављена је италијанском пензионом осигурању. По овом захтеву италијански носилац осигурања још увек није доставио одлуку Фонду ПИО.

Пензијски фонд је у више наврата комуницирао са италијанским носиоцем осигурања и са Министарством спољних послова, што је документовано адвокату овог пензионера и Заштитнику грађана, преко кога је он такође покушао да оствари своје право. У овом случају исцрпљена су сва правна средства и Фонд ПИО нема могућности да поступа даље.