Хиљаду молби за једно рударско место

Баљевац на Ибру – После прошлогодишњег застоја у испоруци каменог угља Термоелектрани „Никола Тесла“ и „Морави“ у Свилајнцу и штете због паљења нагомиланог угља, а и најављеног штрајка рудара, отпрема угља из Ибарских рудника према овим потрошачима сада иде добро. Тако ће и после прошлогодишње интервенције Александра Антића, министра за енергетику, ове године поменутим термоелектранама бити испоручено око 170.000 тона.

Те количине, како у управи Ибарских рудника дознајемо, биће сасвим довољне за позитивно пословање и плате око 500 запослених, од којих око 400 њих ради у јамама. Неће бити проблема ни наредних година, иако је планирано незнатно смањење ископа и испоруке каменог угља.

Међутим, у овим рудницима, али и читавом рашчанском крају забринутост изазива то што се после скоро једног века копања каменог угља резерве ближе крају и што је после 2024. године планиран почетак процеса гашења рудника и у Баљевцу и оближњем Ушћу на Ибру.

Стога су све учесталији захтеви баљевачких рудара да се после вишегодишњег истраживања и потврђених резерви на овом подручју од око 7,5 милиона тона у свету веома тражене руде бора почне са озбиљном експлоатацијом. До сада је то била нека врста пробног копања и испорука једном индијском купцу од око три хиљаде тона годишње.

Да би се од рударења у Баљевцу и руде бора живело неопходна је знатно обимнија експлотација, а пре тога решење будућих односа са канадском компанијом „Ерин Венџерс“, тј. њиховом кћерком фирмом у Србији „Балкан голд“, која је до сада обавила обимне и скупоцене истраживачке радове. Утврђене су резерве ове руде од око 7,5 милиона тона, најављиван је почетак озбиљна експлоатације, за коју је неопходно улагање од око 70 милиона евра, као и разрешење будућих пословних односа између Ибарских рудника и поменуте канадске компаније. То би, кажу у Ибарским рудницима, требало што пре да буде државна тема,  односно на дневном реду ресорног министарства.

А колики је значај рударења у Баљевцу на Ибру за овај крај у Ибарској долини говоре и подаци које добијамо од Мирољуба Новковића, председника синдиката Ибарских рудника:

– Кад се овде распише конкурс за, рецимо, једно радно место у јами јави се најмање петсто, а било је чак и 1.200 кандидата. Нису то само незапослени са подручја Баљевца, варошице од око две хиљаде становника, већ и Рашке а и поткопаоничких села. Ево, ми сада имамо проблем како да решимо питање за 30 рудара којима истичу уговори на одређено време, а још важи забрана запошљавања. Има ту проблема, иако није ту реч о чиновницима већ о младим људима који желе да раде без обзира што је посао тежак и јамски – истиче Новковић.

Ранијих година није било толиког интересовања за рударски хлеб од девет кора. Руководство рудника је често било принуђено да врбује и убеђује нове раднике да се прихвате рударског занимања. Али, пропаст бројних фабрика на подручју рашчанске општине допринео је да посао јамског копача угља уз бенефицирани радни стаж и зараду од око 60.000 динара месечно буде баш примамљив.