Фабрика обећања

Ако би се после избора у Јагодини којим случајем направила власт у којој би осим Палмине Јединствене Србије биле Пајтићеве демократе и представници  Покрета „Доста је било”, житељи тог града не би могли да се до краја њиховог мандата учлане у ДС, девојке које ступе у брак добиле би посао, а део локалне администрације вероватно би се придружио армији од 100.000 прекобројних „партијских упосленика” у државној управи, чије отпуштање најављује Саша Радуловић. Ово су нека од  оригиналних обећања које су странке у лансирале у овој кампањи не би ли задобиле поверење бирача.

Осим Пајтића, Драгана Марковића Палме и Радуловића, и други лидери странака изашли су у јавност са идејама које немају обичај да покрећу између два изборна циклуса.

Тако се лигаш Ненад Чанак, који је увек заокупљен  проблемом аутономије Војводине, сетио да треба „хитно зауставити старење Србије”, док је председник Покрета социјалиста Александар Вулин казао да, „ако се он и његова странка питају, Србија неће легализовати геј бракове”.

Оваква помало демагошка обећања подсећају др Невена Цветићанина, научног сарадника Института друштвених наука, на „цртани филм у којем се Душко Дугоушко кандидује на изборима и дели цигаре”. С друге стране, они који их лансирају немају дилему да ће их остварити ако дођу на власт.

Тако потпредседник ДС-а Горан Јешић, који је иницирао идеју да ова странка где год дође на власт привремено забрани прилив нових чланова, очекује да ће се она наћи у новом партијском статуту који ће бити донесен после избора. Јешић за наш лист објашњава да ће се ова одлука првенствено тицати локалних одбора, где ће учлањења вероватно бити замрзнута у току целог мандата локалне власти.

„Поучени сопственим искуствима, али посебно и искуством Српске напредне странке, увиђамо да нема потребе да се примају нови кадрови по доласку на власт. Идеја је да се на овај начин спречи партитократија која је карцином јавне управе у Србији и да се на места која припадају професионалцима управо они и постављају на законом прописан начин”, наводи Јешић.

Коментаришући могућност да се забрана учлањивања протумачи као изразито недемократски потез, он наводи да се у свету људи учлањују у политичке организације „на основу светоназора”.

„Пошто нема јединствене базе чланства у партијама у Србији, ако ви мењате став па прелазите у ДСС, ДС, или СНС онда не можете допринети политичкој организацији па ни држави”, истиче Јешић.

На питање да ли је то демагогија, одговара: „Ми сада кажемо да ћемо то учинити, а ви нас питајте опет после освајања власти.”

Ни лидер ЈС-а Драган Марковић Палма не оцењује као демагошку своју најаву да ће свакој девојци у Јагодини која је незапослена ако се уда ове године бити обезбеђено радно место у тамошњим новоизграђеним фабрикама. Свој став аргументује досадашњим потезима јагодинске власти.

„Ја бих волео да сви буду демагози као ја па да свако село има дом културе, да свако друго има амбуланту, да доведу фабрике или да они којима требају лекови а немају новца да их купе – добију их о нашем трошку”, набраја Марковић.

Он побија и мишљења да ова најновија одлука о запошљавању представља дискриминацију јер је, каже, мотивисана тиме што све више младих у Јагодини и Србији одлаже ступање у брак зато што немају запослење и сталне изворе прихода.

„Уосталом, и статистика каже да опада број склопљених бракова и верујем да ће ово бити добар мотив којим уједно настављамо борбу против беле куге”, закључује Марковић, најављујући већ једну малу модификацију свог обећања, а то је да ће, уколико се новопечени супружници тако договоре, град запослити супруга уместо младе.

Управо на дискриминацију алудирао је и геј активиста Предраг Аздејковић, којег је Вулинов став о истополним браковима прилично разљутио, па је председнику ПС-а поручио да „нема храбрости да се бави правим проблемима у Србији, па се сада ухватио гејова док траје кампања не би ли добио који глас”. Он је, како је пренео „Ало”, уједно подсетио Вулина да је републичка влада чији је он члан обећала уређење питања истополних заједница до 2017. године.

Све ове најаве за Невена Цветићанина представљају својеврсни привезак „великим темама” сваке кампање, која укључују национална и спољнополитичка питања. Њима су, додаје, склоније странке с, условно речено, левог политичког спектра, попут ЈС-а, ДС-а или СПС-а, док је десница посвећенија стратешким опредељењима попут односа према НАТО-у и ЕУ.

„Имамо и трећу групацију, у средини, ону око СНС-а која покушава да балансира између та два дискурса, при чему су улоге подељене. Тако Александар Вучић као премијер настоји да решава свакодневне теме, док се Томислав Николић поставља као симболички председник који се бави општестратешким стварима”, каже Цветићанин.

Експанзију обећања која се тичу „обичног грађанина” Цветићанин објашњава цитирањем Драгана Марковића Палме који је својевремено изјавио да се „патриотизам не сипа у трактор”.

„То не значи антипатриотски став, већ схватање да је прави патриотизам када некоме обезбедите радно место. Такође, присуство оваквих обећања делимично је повезано с чињеницом да се истовремено с парламентарним организују и локални избори. На државном нивоу, код свих доминантних странака имамо озбиљне људе и у власти и у опозицији, а на локалу живописне ликове који као да су изашли с вашара и циркуса уз пратећи фолклор с поселима, саборима, страначким претрчавањима”, закључује Цветићанин.