САД: А сада с Медведевом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 4. марта– Америка са интересовањем, програмираним на рок дужи од првих потеза, очекује да види какав ће спољнополитички курс заузети новоизабрани руски председник Дмитриј Медведев. Званични Вашингтон се, уједно, пригодно дистанцира од критика овдашњих медија упућених тамошњим изборима и настоји да увери како карактер односа између две силе, бар у неким питањима глобалне безбедности, превазилази домашаје кадровских промена на њиховом челу. „У обостраном је интересу да се настави сарадња на многим пољима као што су неширење нуклеарног наоружања, као и борба против тероризма и организованог криминала”, прецизирао је јуче портпарол Беле куће Гордон Џондро. „Имали смо конструктивне односе и надамо се да ћемо их наставити”, поручила је шефица дипломатије Кондолиза Рајс, с лета ка поново узаврелом Блиском истоку.  

Уз слоган „А сада с Медведовом”, аналитичари подсећају да су се везе између две земље осетно погоршале у последње време – нарочито око Космета, планираног америчког ракетног штита у централној Европи и процена домета раста утицаја Русије на светској сцени. Нема назнака, напомиње се, да би у тим доменима ускоро могло да дође до смањивања неслагања.

Иако истрајавају примедбе – не само медија него и појединих званичника па и председничких претендената у изборној кампањи – због „потискивања демократије у Русији”, до изражаја све више долазе оцене о значају односа с Москвом „таквом каква је”. „САД и њиховим партнерима Русија је потребна као партнер у суочавању с многим међународним изазовима, укључујући Иран, Косово и контролу наоружања”, констатује данас у уводнику „Њујорк тајмс”. И наглашава да Вашингтон „мора да се према реалности руске моћи постави прагматично, као што су то чиниле администрације Ричарда Никсона и Џорџа Буша старијег”.

Оваквим напоменама се посредно замера садашњем руководећем тандему. Џорџу Бушу – да се преварио у рачуници да ће у Владимиру Путину имати „следбеника”, јер се испоставило да је Русија с њим ојачала своју међународну улогу, ослабљену непосредно после хладног рата. Потпредседнику Ричарду Чејнију се, истовремено, пребацује за „идеологизацију” односа, који су уз жестоке реплике Путина догурали до – по мишљењу појединих експерата – „надметања налик хладном рату”.

После слутњи да ће Путинов наследник „остати у сенци моћног претходника”, сада се ипак чују позиви да „треба сачекати с предвиђањима”. Амерички прогнозери су у више наврата оманули у процени руских унутрашњих и спољних поступака (уз остало и око Космета), па њујоршки дневник не искључује могућност да се Медведев искаже као „самосвојни” државник, као што се таквим показао и Путин кад је наследио Бориса Јељцина.

Медведев нема, међутим, разлога да жури да покаже шта све смера, сматрају овдашњи хроничари. Вероватно ће причекати, додају, да америчко кормило Буш, следећег 20. јануара, препусти победнику у текућој изборној трци, у којој се сви претенденти заричу да ће, у већој или мањој мери, променити садашњи, непопуларни, курс Беле куће.