Мишем до поларног медведа у учионици

Будимпешта – Да ли знате да ученици могу да разговарају са научницима који у овом тренутку проучавају поларне медведе на Арктику и да посете истраживачку базу на најсевернијем трајном насељеном месту на планети, а да не мрдну из својих топлих учионица?

Или да ђаци из једне школе у Авганистану направе идејни нацрт беспилотне летелице, а да је онда по тим прорачунима направе ученици из партнерске школе у Шкотској?

Или да дете са дислексијом, које у просеку чита осам речи у минути, уз помоћ посебног компјутерског програма после недељу дана може да прочита 30 речи за 60 секунди?

Све ово је могуће и већ се дешава у школама широм планете, а „Политика” је имала прилику за блиски сусрет са технолошким чудима у учионици на „Мајкрософтовом” 11. светском самиту о новим технологијама у образовању (Microsoft Educator Exchange 2016). Прошлонедељни скуп у Будимпешти пратио је велики број новинара углавном из Америке, Велике Британије, Кине и Индије, из Европе је било мало колега по перу, тако да је наш лист био једини представник медија из 24 земље региона и бившег Совјетског Савеза.

У Будимпешти се окупило више од 400 наставника из 75 земаља, од САД до Новог Зеланда и Аустралије, који у својим учионицама у протеклих 11 година примењују најсавременије методе наставе. Назив конференције је био „hack the classroom”, што је објашњено као свака нова, другачија идеја или трик која ће у учионици помоћи да градиво ученицима буде разумљивије и занимљивије.

На четвородневном скупу, папир готово да није могао да се види, ни у облику програма, ни бележница. Нисмо приметили да ико од наставника користи оловку да би записивао у свеску. Све је било у знаку технологије, а чак су и свакодневни програм конференције (са ажурираним изменама) наставници добијали на своје телефоне или лаптопе…

Иако из перспективе школа у Србији које немају ни тоалет, а камоли компјутере и интернет, све ово звучи као научна фантастика, будућност образовања приказана на самиту у Будимпешти већ је реалност у многим учионицама широм света, не само у Америци већ и у Кини, већ и у Индији, Бугарској, Македонији…

Као што рече један од наставника из Бразила: „Да, ми немамо интернет у школи, али зато сваки ученик данас има паметни телефон и ето решења.”

– Технологија никада неће моћи да замени квалитетно предавање, али може да помогне да добри наставници буду још бољи и да сваки ученик постигне више. Испробавајте нове ствари, немојте да се бојите да питате своје ђаке, сви знамо да деца знају већ сада више од својих родитеља и наставника када је технологија у питању – рекао је Антони Салцито, потпредседник „Мајкрософта” за образовање.

А како то може да се предаје другачије на часовима географије или биологије, рецимо? Ако се учи о промени климе, поларним медведима или о томе шта подразумева професија истраживача, ђаци могу уместо сувопарне лекције у уџбенику и географске карте да путем „скајп учионице” разговарају са научницима који се налазе на Артику.

У току конференције, једним кликом на миша у импровизованој скајп учионици, сликом и тоном директно са Арктика укључио се Џејми Данлоп из британске истраживачке станице у Свалбарду. Окрећући веб-камеру, показао је како у овом тренутку изгледа ово место на Арктику.

Како истраживачи иду у тоалет, како се боре са поларним ноћима, да ли су видели белог медведа – била су само нека од питања на које је научник одговарао, на шта је Солцито, уз смех у сали, прокоментарисао да се питања наставника не разликују од питања која обично постављају ученици.

Доминик Реџистер, заменик директора за образовање у Британском савету, навео је пример мреже „онлајн школа”, преко које наставници и ђаци могу да раде пројекте са школама са другог краја планете, а да при томе не напусте своје учионице. Тако су ђаци из једне школе у Авганистану урадили нацрт беспилотне летелице, који су онда направили ђаци партнерске школе у Шкотској. Међутим, први лет се завршио падом, све је то снимљено, послато у Авганистан, а онда су тамошњи ђаци открили у чему је био проблем, послали нове прорачуне и нови лет је био успешан.

Други пример је тзв. животна библиотека, у којој се налази адресар наставника и тема којим се они баве, али не школских, већ животних лекција. Уколико на пример наставник у Канади добије ђаке из Сирије, а никада није радио са децом која имају посттрауматски стрес, која су избеглице или која су муслиманске вероисповести, може у овој библиотеци да пронађе колегу који већ има такве ђаке у одељењу и са њим да подели искуства и савете.

А да је размена знања важна колико и сама технологија, показала су

последња два дана конференције, када је организован својеврстан базар на којем су наставници из 75 земаља показали каква решења примењују у својим школама захваљујући „Мајкрософту”, а ова компанија прогласила је и најбоље учитеље за ову годину.