Ко обнавља „Јужни ток”

Постоје изгледи за обнављање пројекта „Јужни ток”, а Русија је спремна да снабдева енергентима европске потрошаче у количинама које су спремни да купе, изјавио је јуче руски амбасадор при Европској унији, Владимир Чижов.

– Сматрам да изгледи (за обнављање „Јужног тока”) постоје због реалне европске тражње за руским гасом. Видећемо у ком ће обиму државе које учествују у овом пројекту и Европска комисија бити заинтересоване, изјавио је руски амбасадор, а преноси руска агенција Тас.

У ЕУ су, додаје, присутне различите струје. Једни искрено жале за тим пројектом, док су други преокупирани великим циљем – да смање зависност од руских енергетских испорука. Он је нагласио да не жели да предвиђа судбину „Јужног тока” и других инфраструктурних пројеката у Европи.

Гасоводом „Јужни ток”, од кога су Руси недавно и званично одустали, требало је да се из Новорусијска испод Црног мора, гас доведе до Европе и земаља Балканског полуострва. Годишње је овим гасоводом требало да се транспортује 63 милијарде кубика гаса, с тим што би највећу корист од градње, поред Русије, имале Бугарска и Србија, због наплате транзитне таксе.

Цео пројекат је, међутим, пропао када је Бугарска, без које овај гасовод није могуће саградити, јер је требало да буде гасно европско чвориште, попустила под притиском Вашингтона и Брисела и одустала од градње.

Уз објашњење да овај гасовод крши европске прописе о конкуренцији, пре свих Трећи енергетски пакет, што би значило да „Гаспром” само транспортује свој гас, али не и да буде власник цеви, званична Москва је одустала од овог пројекта.

Након тога се окренула новом пројекту изградње гасовода преко Турске, названом „Турски ток”, али је и овај пројекат недавно доведен у питање због обарања руског војног авиона на турско-сиријској граници у децембру.

Србија би евентуалним оживљавањем „Јужног тока”, дугорочно решила питање снабдевања гаса. Поред довољних количина за Србију од 2,1 до 2,5 милијарди кубика, колико годишње наша земља троши, имала би још један правац снабдевања, који не иде преко Украјине. Осим тога „Јужни ток” би омогућио несметано пуњење и подземног складишта „Банатски Двор”, али и оног у Српском Итебеју, који је у плану да се гради.

Ово би, с друге стране, био и најјефтинији начин допремања гаса за Србију, јер сваки други транспорт гаса, било преко „Северног тока 2”, или градњом терминала за утакање природног течног гаса на Крку, само би повећао трошкове транспорта, а то би платили крајњи купци.

Када би се идеја о изградњи „Јужног тока” заиста и остварила, испунила би се и најновија предвиђања америчке компанија ИХС која је дошла до процене да ће се потрошња гаса у Србији до 2040. повећати за 60 процената рачунајући с тим да ће привреда и индустрија радити и самим тим бити велики потрошачи гаса. Али и због чињенице да ће гас у све већој мери морати да замењује угаљ због екологије.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да је ово сјајна вест и не искључује могућност да до тога ипак једном и дође, јер Европа схвата да друге алтернативе нема.

– Сигурно снабдевање гасом могуће је једино из Русије. Свидело се то Бриселу и Вашингтону или не. Да није тако и да постоје толико велике залихе гаса у Азербејџану, како они тврде, или да је исплативо добијати гас из уљних шкриљаца и допремати га до Србије, Запад би већ искористио своју шансу, закључује он.