Русија наставља истим путем

Специјално за „Политику”

Москва, 4.марта – По руском уставу, спољну политику води председник. Кабинет председника налази се у Кремљу, а премијеров у Белом дому. Тако је на питање да ли ће се спољна политика у будућности водити из Белог дома или из Кремља, на које се цео свет труди да одговори од момента кад је Владимир Путин најавио да би могао прихватити место премијера Русије, одговорио Дмитриј Медведев на конференцији за новинаре у ноћи после избора, непосредно пошто је постало јасно да ће он бити нови председник Русије.

Ипак, то не значи да треба очекивати значајне измене спољнополитичког курса.

„Русија ће и даље водити независну спољну политику која је вођена последњих осам година, а своје интересе ћемо штитити свим могућим средствима уз поштовање међународног права”, рекао је Дмитриј Медведев.

„Односи са земљама Заједнице Независних Држава, бившим совјетским републикама, приоритет су спољне политике Русије”, додао је истакавши да ће, у складу с тим, прва његова посета бити посета једној од суседних земаља, што су аналитичари већ протумачили као најаву посете Белорусији.

Иако ће резултати избора за председника Русије бити званично објављени тек 7. марта, Дмитрију Медведеву су одмах после избора честитали готово сви државници света. Први међу њима био је српски премијер Војислав Коштуница, који је тиме још једном потврдио колико је за Србију данас Русија важан партнер.

Са своје стране, о односу према Србији Медведев се изјаснио непосредно пре избора, током свог последњег путовања у иностранство у својству кандидата, и првог без Путина. Он је тада рекао да је једнострано проглашење независности Косова „апсолутно против свих норми важећег међународног поретка који се стварао последњих стотину година и није у складу ни са једним актом који постоји”. Оно што се дешава са Косовом, сматра он, „руши међународни систем безбедности који је човечанство стрпљиво изградило. Руска Федерација чврсто ће заступати став да је Србија јединствена држава у оквиру чијих граница се налази и Косово”.

Медведев је обећао да ће „Русија и Србија координирано учинити све да се изађе из компликоване ситуације коју је узроковало гажење права. „Јурисдикција Србије се протеже на читаву државну територију и држаћемо се тог принципијелног става”, нагласио је тада Медведев.

Да Русија придаје велики значај ситуацији на Балкану говори и податак да се Медведев, пред саме изборе, у разговору са својим бирачима у Нижњем Новгороду, још једном вратио теми Косова истакавши да подршка Србији за решавање проблема Косова мора бити не само морална већ и практична и обећавши да ће Русија подржавати Србију у својим захтевима за поништавање незаконитих одлука о Косову свуда, а „не само на трибини Уједињених нација”.

Међу првима је Медведеву честитао и француски председник Саркози, који га је позвао да посети Француску, што је са задовољством прихваћено. Новог председника Русије позвали су телефоном и председница владе Немачке Ангела Меркел, председник Кине Ху Ђинтао, председница Финске Тарја Халонен. У име Европске уније честитао је Жозе Мануел Барозо који је изразио наду да ће „наставак стратешког партнерства с Русијом бити заснован не само на заједничким интересима већ и на заједничким вредностима”.

Иако је у британској штампи најављивано да ће премијер Велике Британије Гордон Браун телефоном честитати Медведеву, он се ограничио на писмо у коме је истакао да жели да стави тачку на неспоразуме између Москве и Лондона, међу које је убројао и убиство Литвињенка 2006. године и затварање Британског савета у Русији.

Разуме се, Медведеву су одмах честитали председници из Заједнице Независних Држава – Казахстана, Азербејџана, Киргизије, Белорусије, Узбекистана, Јерменије и Украјине.

Што се, пак, тише Запада, на основу писања штампе, тамо се верује да Медведев „изгледа” умеренији од Путина, али не очекују превише, „јер Путин, бивши агент КГБ-а, не одлази са власти”.

Александар Рар, експерт Немачког савета за спољну политику, сматра, међутим, да је „фактор Медведев” већ смекшао односе између Запада и Русије. Питање постављања америчке противракетне одбране, проблеми с пољским месом, скандал с Литвињенковом смрћу и Британским саветом, отишли су последњих дана у други план. „Чак и у ’гасној кризи’ између Кијева и Москве, Русија се понаша крајње транспарентно и тежи сарадњи с Украјином”, наглашава Рар.

Запад, иако незадовољан тиме како су прошли избори у Русији, јер верује да се изборна кампања може сматрати демократском само ако одговара западним стандардима и правилима, нема примедаба на рачун Медведева. У њега полажу велике наде и земље као што је Немачка, где су веома јаки средња класа и средњи бизнис. Медведев је већ објавио да ће се посебно бавити развојем средњег бизниса у Русији, на шта су веома позитивно реаговали западни, а посебно немачки предузетници.

Већ у суботу у Русију стиже Ангела Меркел. Она ће, највероватније, бити први страни државник који ће посетити Русију након званичног проглашења резултата, планираног за 7. март.