Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови докази: Србе у Либији убиле америчке бомбе

Угледни независни медиј износи сведочанства Либијаца који су видели тела Слађане Станковић и Јовице Степића убрзо након што је Пентагон бомбардовао камп ИД у којем су били заточени
Нови докази: Србе у Либији убиле америчке бомбе
Сабата: кратер настао после америчког бомбардовања (Фото Ројтерс)

Упркос врдању Пентагона, гомилају се докази да је двоје службеника српске амбасаде у Либији, Слађана Станковић и Јовица Степић, страдало у америчком бомбардовању кампа Исламске државе (ИД), где су држани након што су их џихадисти отели у новембру прошле године, пише информативни сајт „Интерсепт”.

Главна мета прошломесечног америчког ваздушног удара био је Нуредин Шушани, осумњичени за два смртоносна напада у Тунису прошле године. Пентагон је свojу акцију одмах оценио као „веома успешну”, не спомињући цивилне жртве. Ни до данас, на упите „Интерсепта”, Пентагон није спреман да потврди одговорност за смрт Станковићеве и Степића, већ је поручио да још процењује информације и дели их са српском владом, наводи сајт који води Глен Гринволд, угледни амерички новинар, који је први, у „Гардијану”, обелоданио документа „узбуњивача” Едварда Сноудена о злоупотребама обавештајаца САД.

На то да је Америка ипак проузроковала погибију српских талаца ИД упућују сведочења двојице Либијаца који су видели тела Станковићеве и Степића убрзо након погибије. Хусеин Двади, градоначелник Сабрате, места близу којег је двоје Срба киднаповано, прича за „Интерсепт” да је обишао камп ИД одмах након што су га погодиле бомбе и видео мноштво тела. Потом је отишао у главну градску болницу, где су тела допремљена – укупно 42, према наводима либијског Црвеног полумесеца. Тамо је Двади приметио светлокосу жену и мушкарца који је такође деловао као странац.

„Тврдње да су Срби страдали било где осим у том бомбардовању нису нимало вероватне”, каже Двади.

Из болнице су тела транспортована у безбедносни директорат Сабрате, те на аеродром Звара, близу границе с Тунисом. По наређењу либијског државног тужиоца, касније тог дана су их на аеродром Митига у Триполију одвезле Специјалне снаге за одвраћање, локална милиција. Њен портпарол Ахмед Омран потврђује за „Интерсепт” да је тамо видео тела. Припадници те милиције су на своју страницу на „Фејсбуку” поставили фотографије два зелена мртвачка ковчега у комбију, као и ковчега поред авиона, те слике Станковићеве и Степића снимљене док су били живи.

Убрзо након што су тела пристигла у Митигу, неко их је фотографисао и у аеродромској мртвачници и објавио те слике на друштвеним мрежама. Тако су за погибију двоје радника амбасаде сазнали у српском министарству спољних послова, рекао је државни секретар у тој институцији Вељко Одаловић. Он је навео и да је у данима пред бомбардовање наша држава „примила снажна уверавања” да ће таоци убрзо бити пуштени на слободу и да је Београд преко посредника добио њихове фотографије.

„Имали смо необориве доказе да су живи”, каже Одаловић.

Пентагон је, међутим, након приговора српске владе, тврдио да сумња у то да су Станковићева и Степић заиста погинули од његових пројектила. У питање је довео и налаз српског мртвозорника, који је закључио да су њих двоје страдали у бомбардовању. Касније је амерички амбасадор у Београду Кајл Скот казао да та изјава Пентагона није званичан став његове државе. „Интерсепт” није успео да од Пентагона добије одговор на питање да ли су затражили резултате аутопсије од српске владе.

Последње информације о пребивалишту Станковићеве и Степића које су амерички, српски, италијански, шпански и француски обавештајци размењивали пре ваздушног удара говориле су да је двоје српских талаца заточено на неком од четири или пет места у кругу од десет километара. Највероватнијим се чинило да се налазе око пет километара од кампа који су погодили амерички пројектили. На ту локацију, око 800 метара удаљену од места отмице, како је за „Интерсепт” испричао неименовани званичник српске Безбедносно-информативне агенције, уопште се није сумњало. Претпоставља се, рекао је тај српски обавештајац, да су службеници наше амбасаде држани у затвореном откако су тамо доведени и да их зато амерички тимови и опрема за надзор нису уочили док су припремали напад на камп.

Такав пропуст америчких обавештајаца довео је и до погибије двоје странаца, Американца Ворена Вајнстина и Италијана Ђованија Ло Порта, у табору Ал Каиде у Пакистану, који је ЦИА засула ракетама из дронова. Ту грешку, међутим, САД су признале и председник Барак Обама се због ње извинио. Вељко Одаловић каже да се у овом тренутку још чека на коначан одговор Американаца на питање постављено одмах након напада на камп ИД у Либији: да ли су знали да је међу терористима било цивила?

Двоје српских талаца ни Уједињене нације нису уврстиле у последњи извештај о цивилним жртвама у Либији.

„Још влада несигурност у погледу тога како је до тих смрти дошло и истрага је у току”, казали су за „Интерсепт” у УН, додајући да они за ту истрагу немају „ни капацитет ни овлашћење”.

Полубрат Јовице Степића, Веља Мишић, међутим, уверен је да је за погибију одговоран амерички ваздушни удар.

„Једног дана америчка влада ће морати да призна да је начинила грешке”, рекао је он за „Интерсепт”.

И легалност бомбардовања у Либији је дискутабилна, будући да се Пентагон позвао на овлашћења која је амерички Конгрес након 11. септембра дао председнику да наређује употребу војних снага како би ликвидирао одговорне за тај напад. Прошлогодишњи Обамин захтев да му се одобри ново овлашћење за узимање припадника ИД на нишан Конгрес је одбио. Али, Обамина администрација је с бомбардовањима свеједно наставила, тврдећи да овлашћење из 2001. године важи и за те случајеве, премда је нејасно због чега је онда уопште тражила нову потврду Конгреса.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.