Матијевић и Костић хоће ПКБ али када „падне” цена

Тендер за продају Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) и званично је пропао јер се на њега није јавио ниједан инвеститор. Мада још нема званичних информација о наредним корацима све је извесније да ће бити објављен нови круг продаје овог београдског комбината.

Овога пута, кажу у Министарству привреде, под релаксиранијим условима. У преводу – наговештава се да ће ПКБ бити понуђен по нижој цени од претходно понуђена 154 милиона евра.  

Према закону, две недеље од проглашења тендера неуспешним објављује се нови позив, а цена може да падне максимално за трећину од почетне. У садашњим околностима, ПКБ (у другом кругу) не би смео да буде понуђен за мање од 102,7 милиона евра. Министарство привреде сада најављује и нову процену вредности корпорације што би могло да утиче на висину почетне цене надметања.

Иначе, минимална цена испод које имовина у поступку приватизације не сме да се продаје је трећина процењене вредности.  

Најаве из Министарства привреде иду наруку потенцијалним инвеститорима који су по свему судећи очекивали овакав расплет. У медијима се огласио Петар Матијевић, власник индустрије меса „Матијевић”, који је већ дуго виђен на челу ПКБ-а. Сам или у друштву са Миодрагом Костићем, власником „МК групе”, који му је до сада био највећи (ако не једини) конкурент у надметањима за куповину посрнулих српских комбината. Они су наводно, још пре годину дана, чекајући објаву продаје ПКБ-а, оформили конзорцијум за заједнички наступ у овом послу.    

Матијевић је у изјави за Б92 поручио да ће заједно са Костићем размислити о куповини ПКБ-а, али само у случају да му „падне цена”.  Рекао је да су они заинтересовани за приватизацију ако цена буде прихватљива. Још раније Матијевић је предвиђао да је почетна цена ПКБ-а висока и да то неће моћи да плати ниједна домаћа компанија. 

– Држава би требало да има у виду да је дошло до драстичног пада пољопривредних производа прошле године и да постоји ризик улагања у ову област – рекао је Матијевић.

Познаваоци, међутим, тврде да је управо зарада у оваквим системима загарантована. ПКБ је једини преостали неприватизовани велики комбинат. Предност је у томе што све што произведе може да прода на удаљености од 10 километара. Он је и грађен са намером „да храни” Београд. Зато кажу и да је тренутна процењена вредност испод реалне.

– Сада ће по свему судећи „обарати” цену како би ПКБ што пре био приватизован. У тренутку када земља буде могла да се продаје странцима цена хектара могла би да буде увећана три пута– каже добро упућени саговорник.     

Процењује се да ће се држава вероватно определити за објаву новог позива за инвеститоре јер ПКБ-у прети стечај. Закон даје још две могућности – проналажење стратешког партнера или издвајање делова компаније који могу самостално да буду понуђени на продају.  

Осим 17.677 хектара земљишта на Палилули, Сурчину и Зрењанину и фарме крава, са које се свакога дана испоручује око 180.000 литара млека, оглашена је и продаја пословних грађевинских објеката, као и удели ПКБ-а у предузећима – „Еко-лаб”, „ПКБ Агроекономик Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди”, „Пољопривредна авијација ПКБ” и „Ветеринарска станица ПКБ”. 

У министарству привреде су такође рекли да ће, као алтернатива, бити размотрен и план реорганизације јер ПКБ-у заштита од принудне наплате поверилаца истиче крајем маја ове године. Обавезе ПКБ-а према повериоцима су између 60 и 70 милиона евра.