Бивши муфтија

До сада се возио у аутомобилу са регистарским ознакама „mufty”. Упитан у једној телевизијској емисији хоће ли после избора да мења таблице и како, Муамер Зукорлић је рекао: „Видећу, зависи да ли ћу да будем председник или потпредседник владе, или министар, па у складу са тим...”

Дајући оставку на место муфтије, Зукорлић је, каже, заувек скинуо верску капу и упустио се у политичку трку као носилац листе БДЗС-а.

На чело санџачког мешихата Зукорлић је дошао 1993. године. Од 2007. до прошле године био је председник Мешихата Исламске заједнице у Србији, а потом је опет постављен за санџачког муфтију.

Био је кандидат за председника Србије 2012. године, нудећи грађанима „програм спаса”, уз обећање да ће, ако победи, скинути ахмедију. Добио је близу 60.000 гласова.

„Не пада ми на памет да оснивам политичку странку. Партије се баве парцијалним интересима, а мени су у првом плану темељне или кровне институције Бошњака”, говорио је Зукорлић, када је 2010. године био носилац листе за Бошњачко национално веће.

Његови говори одувек су одисали политиком и други су их често видели као запаљиве. А он је одговарао да се од политичких напада не може бранити молитвама него – политички.

Србију годинама оптужује да крши права муслимана и да то може да јој се освети. Избројао је 11 геноцида над Бошњацима, а за последњи, у Сребреници, тражио је да се упише у скупштинску декларацију. Из Новог Пазара поручивао је Србији да јој није паметно да се игра ватром у Санџаку, јер „ватре може бити до врха и само наша кућа горети неће”. Бошњацима је објашњавао да нису српског порекла него да су потомци Илира. Одвраћао их је од слања деце на светосавске свечаности у школама, јер је то део великосрпске асимилације. Кроз град је дефиловао с момцима одевеним у зелене униформе и са фесовима, као у време Аћиф-ефендије, а овог Хитлеровог следбеника називао је херојем.

На примедбе да се, као верски службеник, не понаша нимало скромно, одговарао је да је прошло време када је Исламска заједница била убоги сиромах који станује у дотрајалим грађевинама под ћерамидом, те да он ствара моћну институцију, која ће у свему бити прва. Уз опаску да се само фукари даје ситно, од Бошњака у европским градовима тражио је и добијао по најмање 500 евра за велике националне пројекте.

„Наш сан је да у Новом Пазару саградимо велику џамију, која ће моћи да прими неколико хиљада људи и која ће бити печат исламског идентитета града”, говорио је пре две године.

Пошто је безуспешно тражио од државе да Исламској заједници врати одузету вакуфску имовину, сам је освајао вакуфе. Узалуд судска решења и забране – у рукама Исламске заједнице су и Стара новопазарска бања и зграда у центру града и ливада на којој је општина хтела да гради школу.

„Слобода се осваја, а не добија”, оправдавао је своје поступке Зукорлић.

Са Слободаном Милошевићем се није сретао, са Зораном Ђинђићем се одлично разумео, Коштуница му је крив за разбијање Исламске заједнице, Борис Тадић га је изневерио, а Томислав Николић делује поузданије од Тадића, мада оцену о њему, као ни о Александру Вучићу, још није закључио. Иако у изборну кампању иде са слоганом „за помирење”, често мора да се угризе за језик док говори о Сулејману Угљанину и Расиму Љајићу.

За духовни центар муслимана сматра Сарајево. С бившим реис-ул-улемом Мустафом Церићем блиско је сарађивао, а садашњег Хусеина Кавазовића, каже, поштује као врховног вођу муслимана.

Муамер Зукорлић је рођен у селу Орље код Тутина 1970. године. Медресу је завршио у Сарајеву, Исламски факултет Алжиру, а постдипломске студије у Либану. Има две жене, седморо деце и троје унучади. О вишеженству говори са становишта ислама, али на питања о личном примеру не одговара.