Сутон крагујевачког новинарства

Крагујевац – У граду у коме је пре скоро два века Димитрије Давидовић, уставотворац, упалио светло српске журналистике, данас се гасе медијске сијалице. Огорчени што су за последњих пет месеци примили само једну плату, новинари приватизоване Радио-телевизије Крагујевац у среду су ступили у генерални штрајк. Синдикат и руководство ове некада угледне медијске куће нису успели да се договоре ни око минимума рада, па се, уместо програма, на ТВ каналу види само знак фирме, док се на радију емитује музика, уз читање вести у уобичајеним терминима. Штрајк у РТК био је неминован и новинари су га дуго најављивали. Они су последњу цркавицу примили почетком фебруара, када им је исплаћена назовиплата за новембар 2015.

Од 70 запослених у РТК, у штрајку је њих 60. Уморни од свега, подршку еснафских удружења, УНС-а и НУНС-а само су примили к знању.

Власник ове медијске куће, крушевачки бизнисмен Радоица Милосављевић, обећао је исплату зарада „чим град испуни своје обавезе“ према РТК. О каквим је обавезама реч, нисмо успели да сазнамо, али је извесно да ова медијска кућа од локалне самоуправе, бар у скорије време, неће добити ни динар. РТК више није „народна“ имовина, него приватна, а из града се нико не оглашава ни о питању конкурса за суфинансирање медијских пројеката који је одавно требало да буде расписан.

Осим РТК, који је пазарио за 85.500 евра, у рукама Милосављевића се прошле године нашло још шест медијских кућа: ТВ Панчево, ТВ Пирот, ТВ Пожега, „Центар за информисање“ у Новом Кнежевцу, ТВ Брус и „Цариброд“ из Димитровграда. Каква ли ће бити њихова судбина, кад за РТК није имао новца ни до избора!?

Неколико дана пре протеста запослених у РТК, са радом је престао познати регионални интернет портал „Шумадијапрес“, који је основао покојни Бранислав Цоле Ковачевић, један од вођа протеста против Милошевићевог режима.

Опраштајући се од публике која је шест година пратила рад овог портала, главна и одговорна уредница Љиљана Палибрк је између осталог навела: „Нажалост, на страни са аргументима ’за’ наставак рада остали су само разлози емотивне природе. На оној другој, списак је подужи – од финансијских проблема који се више не могу решавати чак ни личним задуживањем, преко бројних видљивих и невидљивих препрека које обесмишљавају ионако енорман напор да радимо поштујући законе и правила професије, и које упорно опстају и постају чак и веће, до суштински важног питања смисла које у атмосфери општег пристајања на примитивизам и подстицање истог, остаје без одговора.“

Овај ламент над професијом и судбином тридесетак новинара који су радили за „Шумадијапрес“ остао је без одјека у широј јавности.

Петнаестак радио-станица у Крагујевцу још раде. Реч је, углавном, о комерцијалним медијима. Некима од њих, из сенке, управљају градски политичари, а ТВ Канал 9 и недељник „Крагујевачке“ не скривају своју наклоност према опозицији коју чине Демократска странка и Заједно за Шумадију бившег градоначелника Верољуба Стевановића. Са штрајком у РТК напредњаци су остали без „сигнала”.

Због танког буџета националних медија, неки крагујевачки дописници се однедавно оглашавају из станова, а поједини су приморани да извештавају из подрума, да не би кидали живце укућанима.