У част Маркесовог рођендана

ЈЕЗИК ЈЕДИНСТВА
Кад је на Првом међународном конгресу шпанског језика, одржаном 1997. у Сакатекасу, у Мексику, шпански краљ Хуан Карлос изразио своје задовољство боравком на Новом континенту, додајући да је једва чекао да дође, представник једне староседелачке заједнице му је отприлике одговорио: "Ех, друже краљу, а ја чекам на твој долазак преко петстотина година!"
Други конгрес је одржан у Ваљадолиду, старој престоници шпанског краљевства, где се и данас говори најчистији шпански. С тим што би то пре био кастиљански језик, с обзиром на то да се изван Кастиље, у којој се налази и Ваљадолид, говори каталонски, баскијски, галицијски, па и канарски. У том смислу, могло би се рећи да у Шпанији шпански говоре само Андалужани, јер они једино тај језик и имају, иако га говоре још понајмање правилно.

Трећи конгрес је одржан у Росарију, Аргентини, али на њега, упркос најавама, ипак није дошао Габријел Гарсија Маркес.

Међутим, након читања романа Сто година самоће, многи читаоци су и сами имали утисак да лебде као један од његових ликова, Лепотица Ремедиос. Такав је утисак имао и Белисарио Бетанкур, некадашњи председник Колумбије, који је и као истакнути књижевник ове године био на челу једног од одбора Четвртог међународног конгреса шпанског језика, одржаног крајем марта у земљи у којој се пре осамдесет година родио аутор планетарног романа о киши жутих лептира над локалним становништвом неке карипске забити. Међународни конгреси шпанског језика одржавају се сваке треће године у некој другој земљи шпанског говора.

Богатство у разноликости

Идеја свих конгреса јесте богатство у разноликости.

То је идеја коју је као министар образовања покренуо Мексиканац Ернесто Седиља, да би она била најзад остварена кад је он постао председник државе. (Онда се – те 1997. године – мексички сељак и обратио онако присно Његовом величанству шпанском краљу, чији су поданици у вековној прошлости сејали, милом или силом, веру са друге стране Океанског мора, у даљем тексту Бара. Али, поред смрти, тада је посејан и језик. Језик уједињења, уза све разлике.)

Шпански данас говори готово пола милијарде људи. То је други језик комуникације у свету. До 2050. биће, према предвиђањима непристрасних језичара, једнако распрострањен као и енглески. У Сједињеним Америчким Државама он ће се дотле већински говорити бар у трећини савезних држава. За сада двадесет и једна држава га у свету поставља као свој званични језик. По демографској тежини, он већ сада заузима четврто место. Шпанија је иначе пета земља по извозу књига, при чему економска вредност језика тамо износи 15 одсто интерног бруто производа. У Шпанији издавачка делатност није ствар харакири заноса; још мање је ствар сваштарења где се, уместо кромпирима које више не можемо да извеземо ни у земље окружења, сада гађамо прештампаним бестселерима, најчешће никако преведеним. Издавачка делатност је у Шпанији озбиљна привредна грана. Ствар заноса остаје само писање, и мимо закона тржишта. На све то, Шпанија сваке године подстиче, путем субвенција намењених преводиоцима из целог света, ширење књижевности на шпанском, премда сходно изнетом, заправо и не би морала. Биће да та администрација, срећом по све нас, стране плаћенике и друге преводиоце, ипак има и неку културну политику, чак и независно од језика с обе стране Баре, а и шире (Филипини).

Надстраначки бициклисти

Тек, ове године је Габиту Маркесу био рођендан, и то осамдесети. (Габито је сваки Габријел у Аракатаки, где је тачно рођен Колумбијац Гарсија Маркес, у вези с којим је већ опште место рећи да га пријатељи зову Габо.)

Ове године Габито није више заговарао "пензионисање граматике", као што је иначе учинио на Првом међународном конгресу шпанског језика. Он је то тада у Сакатекасу учинио имајући на уму једноставност, граматичку једноставност, али и мноштво синонима за носеће појмове из живота, управо међу житељима измишљеног Маконда, тј. међу стварним познаваоцима сенке речи. И сенка речи има бар гомилу назива, у тишини.

Ове године Маркес је у Картахени, Колумбији, ипак рекао како је заправо она, тишина, угрожена. Не и реч. Слика нових технологија је само подупире.

Њега самог је у раном детињству, док је возио бицикл, спасла реч "Пази!"

Ове године надстраначки бициклисти славе четрдесет година од објављивања романа о леду у тропским крајевима, захваљујући добром старом Мелкијадесу: та и он је супер лик! Славе – не само они – и четврт века од доделе Нобелове награде, коју је Габито добио и због летећег ћилима над стварношћу. И још славе, тај његов рођендан, шестог марта.

Поводом којег се све и у Маконду склопило, укључујући ту и конгрес о језику јединства, дакле, сред разлика.