Антикампања за антибиотике

Код по­ло­ви­не де­це мла­ђе од пет го­ди­на, ко­ји до­би­ју ури­нар­ну ин­фек­ци­ју иза­зва­ну бак­те­ри­јом еше­ри­хи­јом уоби­ча­је­ни ан­ти­би­о­ти­ци су не­де­ло­твор­ни, упо­зо­ри­ли су ауто­ри ве­ли­ке бри­тан­ске сту­ди­је. На­уч­ни­ци уни­вер­зи­те­та у Бри­сто­лу и Им­пе­ри­јал Ко­ле­џа у Лон­до­ну, ка­ко об­ја­вљу­је бри­тан­ски лист „Гар­ди­јан” ана­ли­зи­ра­ли су 58 сту­ди­ја из 26 др­жа­ва, ко­ји­ма су об­у­хва­ће­на 77.783 де­те­та са ин­фек­ци­ја­ма мо­краћ­ног си­сте­ма, иза­зва­них еше­ри­хи­јом у 80 од­сто слу­ча­је­ва. Огром­на и не­ра­ци­о­нал­на упо­тре­ба ан­ти­би­о­ти­ка до­ве­ла је до њи­хо­ве све ма­ње ефи­ка­сно­сти, јер су бак­те­ри­је раз­ви­ле от­пор­ност (ре­зи­стен­ци­ју) на ве­ћи­ну ових ле­ко­ва. 
Др Су­за­на Ла­бан Не­сто­ро­вић, пе­ди­ја­тар, ко­ја ра­ди у ми­кро­би­о­ло­шкој ла­бо­ра­то­ри­ји Уни­вер­зи­тет­ске Деч­је кли­ни­ке у Бе­о­гра­ду, про­сеч­но, јед­ном не­дељ­но тре­ба да ле­чи од ури­нар­не ин­фек­ци­је де­це, нај­че­шће бе­бе мла­ђе од го­ди­ну да­на, код ко­јих ни­је­дан од уоби­ча­је­них ан­ти­би­о­ти­ка ни­је де­ло­тво­ран. 
– По­ве­ћа­ну от­пор­ност бак­те­ри­је еше­ри­хи­је на ан­ти­би­о­ти­ке, на­ро­чи­то код бе­ба, при­ме­ћу­је­мо уна­зад већ две го­ди­не. Ка­ко не­ма ис­тра­жи­ва­ња ко­је је от­кри­ло узрок ове по­ја­ве, са­мо прет­по­ста­вља­мо да је ин­фек­ци­ја еше­ри­хи­јом из цре­ва мај­ки пре­шла на бе­бе. Ове ури­нар­не ин­фек­ци­је че­шће су код бе­ба не­го код де­це ста­ри­је од пет го­ди­на или адо­ле­сце­на­та – ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца. 
Да на­ђу ефи­ка­сан ан­ти­би­о­тик, ле­ка­ри мо­ра­ју „у по­моћ” да по­зо­ву ан­ти­би­о­грам, ко­јим се у ла­бо­ра­то­ри­ји ис­пи­ту­је осе­тљи­вост бак­те­ри­је, узе­те из би­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла де­те­та, на тач­но од­ре­ђе­не ан­ти­би­о­ти­ке. Др Ла­бан Не­сто­ро­вић се при­се­ћа ка­ко се не­ка­да на кли­ни­ци би­о­грам ра­дио као про­ве­ра пет-шест ле­ко­ва, а да­нас се ова ана­ли­за про­ши­ри­ла на све ан­ти­би­о­ти­ке, ко­је има­ју у бол­нич­кој апо­те­ци. 
– Све­до­ци смо стра­шних ури­нар­них ин­фек­ци­је код бе­ба. За њих мо­ра­мо да ко­ри­сти­мо та­ко­зва­не ре­зер­вне ан­ти­би­о­ти­ке, ко­је чу­ва­мо ка­да сви уоби­ча­је­ни ле­ко­ви ни­су ефи­ка­сни. Нај­у­гро­же­ни­је су бе­бе до го­ди­ну да­на, јер ту не­ка­да има­мо са­мо три или два ан­ти­би­о­ти­ка, ко­је мо­же­мо да­ти у те­ра­пи­ји, док код ста­ри­је де­це, ипак, има­мо ве­ћи из­бор ле­ко­ва – ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца. 
Ста­ти­сти­ка бри­тан­ског здрав­стве­ног си­сте­ма на­во­ди да је по­ло­ви­на ма­ли­ша­на због овог про­бле­ма до­би­ла од свог ле­ка­ра на при­мар­ном ни­воу је­дан ан­ти­би­о­тик, 25 про­це­на­та – два, а че­твр­ти­на чак три и ви­ше. Мно­ги су лек до­би­ли не­по­треб­но, а ауто­ри сту­ди­је за то кри­ве та­мо­шње ле­ка­ре оп­ште прак­се. Твр­де да је ста­ње да­ле­ко го­ре у ма­ње бо­га­тим зе­мља­ма и да су ан­ти­би­о­ти­ци „пр­ве ли­ни­је” те­ра­пи­је – бес­ко­ри­сни. На­во­де да је ан­ти­би­о­тик ам­пи­ци­лин не­де­ло­тво­ран код чак 53,4 про­цен­та де­це са ури­нар­ним ин­фек­ци­ја­ма, а вај­де не­ма ни од ко­три­мок­са­зо­ла (30,2 од­сто ре­зи­стен­ци­је) ни­ти три­ме­то­при­ма (23,6 од­сто). Ово су раз­ло­зи за­што глав­ни ме­ди­цин­ски екс­перт, проф. др Са­ли Деј­вис раз­ми­шља о ре­ше­њу да др­жав­ни здрав­стве­ни си­стем Ве­ли­ке Бри­та­ни­је нов­ча­но на­гра­ђу­је ле­ка­ре, ко­ји бу­ду про­пи­си­ва­ли ма­ње ан­ти­би­о­ти­ка. 
Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја је упо­зо­ри­ла да ће због не­е­фи­ка­сно­сти ан­ти­би­о­ти­ка у на­ред­ним де­це­ни­ја­ма го­ди­шње уми­ра­ти 10 ми­ли­о­на љу­ди. 
Ми­ни­стар­ство здра­вља Ср­би­је по­кре­ће уско­ро ве­ли­ку кам­па­њу за ра­ци­о­нал­ну упо­тре­бу ан­ти­би­о­ти­ка. Проф. др Ми­ли­ца Про­стран, кли­нич­ки фар­ма­ко­лог и члан гру­пе ко­ју је ре­сор­но ми­ни­стар­ство фор­ми­ра­ло да во­ди ову кам­па­њу, за „По­ли­ти­ку”, ка­же да у Ср­би­ји сва­ког да­на 29 осо­ба на хи­ља­ду ста­нов­ни­ка узи­ма ан­ти­би­о­тик. То је до­каз не­ра­ци­о­нал­не упо­тре­бе ових ва­жних ле­ко­ва. Она до­да­је да 80 од­сто свих ан­ти­би­о­ти­ка ко­ји се по­пи­ју у Ср­би­ји, на ре­цепт про­пи­шу ле­ка­ри у при­мар­ној здрав­стве­ној за­шти­ти. Гру­па на че­лу са проф. др Ми­јо­ми­ром Пе­ле­ми­шом, до­би­ла је за­да­так да пред­ло­жи смер­ни­це за ра­ци­о­нал­ну при­ме­ну ових ме­ди­ка­ме­на­та. Ме­ђу­тим, про­фе­сор­ка Про­стран сма­тра да бу­ду­ће смер­ни­це тре­ба да бу­ду оба­ве­зу­ју­ће за све ле­ка­ре, а не до­бро­вољ­не или пре­по­ру­че­не, као што је то са­да. Ве­ру­је и да тре­ба осми­сли­ти ме­ха­ни­зме кон­тро­ле по­тро­шње ан­ти­би­о­ти­ка.
– Не ми­слим да је ре­ше­ње у нов­ча­ним санк­ци­ја­ма и на­гра­да­ма, већ у упор­ној, кон­ти­ну­и­ра­ној еду­ка­ци­ји ле­ка­ра, фар­ма­це­у­та и са­мих па­ци­је­на­та, од­но­сно ро­ди­те­ља де­це – на­во­ди др Про­стран.