Апдајков алегоријски пејзаж Америке

Шездесет књига различитих жанрова, од тога двадесет пет романа, а све за пола века писања. Типично америчка опсесивна експресивност, спој барокног и баналног, судар чулности и спиритуалности. Амерички еп под надзором европског духа. Све то, и много више, могло би се рећи за дело Џона Апдајка, код нас често превођеног и радо читаног. Све то, и много више, открива монографија Биљане Дојчиновић-Нешић Картограф модерног света (Филолошки факултет, Београд, 2007) која се подухвата нимало лаког задатка да објасни писца који својој прози не допушта да буде јаснија од живота.
Као окосницу интерпретације ауторка поставља три жаришне тачке Апдајковог опсесивног преиспитивања: приповедање, свет и идентитет. Биљана Дојчиновић-Нешић усредсређује се на иронију, пародију, цитатност и друге постмодернистичке црте приповедног текста, не са намером да Апдајка сврста у постмодернисте, већ са амбицијом да га чита из угла жанровских специфичности које намеће традиција – нарочито из перспективе америчке романсе коју ствара Натанијел Хоторн, код ког Хенри Џејмс препознаје Балзаково умеће да једноставан заплет "обавије мрачном шумом симбола". Хоторнов "алегоријски пејзаж", опсесија манихејским предоџбама о добру и злу, моралности и грешности, инспиришу Апдајка да створи једну од својих изражајних парадигми.

Ход по Апдајковим траговима открива неслућено богатство књижевних утицаја и приповедних стратегија. Кентаур отвара широк видик за ишчитавање митолошких сагласја због којих је његов творац проглашаван наследником Џојса и Мана; сплет митског и аутобиографског твори једну опет специфично америчку слику жанровских неочекиваности. Кључ за читање Парова су куће јунака као места светости и десакрализације на којима се одвија "тривијализовање простора тајне". Иствичке вештице су "отворена пародија романсе" лоцирана у ономе што ауторка духовито назива "раскорак предграђа и демонологије". Оба романа користе секс, магију и уметност као начине трагања за трансценденцијом и као њихову жестоку пародију. У лепоти љиљана је "историјски роман, породична сага и истовремено национални еп Америке у модерном добу". Тетралогија о Зеки Ангстрому, "мега-роман" настајао између 1960. и 1990, донекле је каталог америчке свакодневице, али у много већој мери повест о "америчком Адаму" заробљеном у мрежи стереотипа, идеологије и различитих аспеката родног идентитета.

Аргументованом и транспарентном анализом у којој се значење ниједног тренутка не банализује и не замагљује, Биљана Дојчиновић открива панораму Апдајкових приповедних стратегија са свешћу да је овог писца немогуће посматрати само кроз његово аутопоетичко одређење "конзервативног реалисте". Обиман и разуђен опус показао се не само као погодан полигон за демонстрацију постулата модерног америчког романа, него и као простор за демонстрацију умећа дуго и стрпљиво негованог критичарског талента. У Картографу модерног света Биљане Дојчиновић-Нешић нису се само потврдиле Апдајкове приповедачке способности, него и завидно умеће његове интерпретаторке.