Ко је Горан Павловић Абдулах

Горан Павловић Абдулах (50) против кога је Тужилаштво за организовани криминал недавно подигло оптужницу због тероризма, био је хапшен и 2013. године, када је у кући његовог оца Томислава у селу Босута код Аранђеловца пронађена већа количина оружја и експлозива. Није јасно, међутим, како се убрзо нашао на слободи, иако су безбедносне службе и тада располагале информацијама о његовом екстремистичком деловању.

Са Павловићем је тада, према незваничним информацијама, приведен и његов зет Самир Цицвара, а приликом претреса родне куће Абдулаховог оца пронађени су и „шкорпион”, ловачка пушка са скраћеном цеви, неколико „узија”... У акцију хапшења били су укључени и припадници Безбедносно-информативне агенције. Против Павловића и Цицваре тада је поднета кривична пријава због нелегалног држања оружја и непријављивања места боравка. Из притвора су пуштени одмах након саслушања.

– Мештани Босуте су примећивали да код Горана, кога су још звали Абдулах и Џебел, у кућу долазе људи са дугим брадама, углавном ћелави са белим капама, који су се необично понашали – говори за „Политику” један од мештана села.

Павловић је рођен у Београду, али често је долазио у родни крај свог оца. За ислам се заинтересовао после женидбе муслиманком, а прихватио га је око 2002. године и то, како многи верују, највише под утицајем пријатеља муслиманске вероисповести. Ипак, није желео да промени име због, како је раније сам наводио „пријатеља и рођака”. Мењао је послове, а једно време радио је у главном граду као таксиста.

Убрзо се преселио у Горњу Маочу у Босни, која је важила за центар вехабијског покрета на просторима бивше Југославије. Према незваничним информацијама ћерку Нену је, као малолетну, удао за Самира Цицвару.

– Павловићеви родитељи су радили у Генералштабу, а и он је био официр некадашње ЈНА са чином поручника. Абдулахов отац Томислав радио је на економским пословима у Генералштабу, а једно време је био и секретар Титовог ловишта у Карађорђеву. Павловићева мајка Марица имала је чин мајора. Умрла је пре седам година и сахрањена је на сеоском гробљу у Босути – наводи саговорник нашег листа упућен у истрагу.

Абдулах је Србију напустио пре две и по године и отишао је са породицом у Сирију. Колико је био под утицајем радикалног ислама, говори и незванични податак да је у борбе на територији Сирије укључио и ћерку која је наводно касније погинула на сиријском ратишту.

За Павловићево „деловање”, српске службе су се заинтересовале када је у Сарајеву због терористичког напада на амбасаду САД 28. октобра 2011. године ухапшен Мевлид Јашаревић са којим је он био пријатељ.

Подаци безбедносних служби указују да је Павловић често долазио у Србију последњих година, нарочито у Нови Пазар. Претпоставља се да је тамо упознао Рејхана Плојовића са којим је, према оптужници која обојицу терети због тероризма, врбовао и обучавао младе људе за учешће у терористичким делима.

Томислав Павловић, Горанов отац оштро је осудио пре неколико година у медијима деловање сина. Говорио је да је поносан на своје српско порекло и наглашавао да му се деда током Балканских ратова борио против Турака, а да сада њега сви због сина зову Турчин.

За шта се терети Горан Павловић

Горан Павловић и Рејхан Плојовић терете се да су преко окривљених Абида Подбићанина и Тефика Мујовића почетком 2013. године, успоставили везу са организацијама Исламска држава Ирака и Леванта (Шама) ИДИЛ и Нусра фронт које су Уједињене нације прогласили за терористичке. Поменуте организације, како наводи Тужилаштво за организовани криминал, дуже време изводе терористичке акције и друге видове оружане борбе на територији више држава, а циљ им је стварање будуће глобалне исламске државе – калифата. Такође, окривљенима се на терет ставља да су од истомишљеника у Србији, земљама региона и западној Европи, прикупљали новчана средства и финансирали одлазак више грађана наше земље, најпре у кампове за терористичку обуку у Сирији, а потом на ратиште. Према доказима прикупљеним током истраге, Павловић и Плојовић су се у другој половини 2013. године у Сирији, придружили терористичкој организацији.

Сви окривљени, према наводима оптужнице, користили су раније легално регистровано Удружење исламске омладине Санџака „Фуркан” у Новом Пазару где су окупљали већи број особа на верској основи, а потом организовали посете истомишљеницима, нарочито екстремној селафијској заједници у Горњој Маочи. Тамо су уз помоћ Нусрета Имамовића, неспорног верског ауторитета, у циљу врбовања и масовног придобијања следбеника, организовали редовне сусрете и већи број предавања, трибина и семинара у рашкој области, Новом Саду, Сремчици, Земуну, Смедереву, обезбеђујући присуство водећих екстремистичких верских ауторитета.