Ругобни израз „љаксе”

У једном делу српске штампе и на неким телевизијским станицама овог преурањеног пролећа појавило се више погрдних израза у вези са речју сељак, где истичемо „љаксе”, „сељаку један”, „сељачина”, „сељакуша”, „селендра”... И пре су ове ругобне речи биле у оптицају, али претежно у сленгу, а не у јавном говору и у медијима. Кажу да „оно што говориш – то си баш ти”! Али ово није довољно да би се стало на пут омаловажавању најчаснијег и најстаријег занимања уопште. Највећа је штета што су ове погрдне речи ушле у речник деце нижих разреда основне школе, што наставницима и родитељима мора постати брига, поготово што градске генерације нису ни виделе сељака ни сељачки живот. Не само зато, требало би у ђачке екскурзије обавезно укључити посету неком узорном пољопривредном газдинству и домаћинству. Можда бисмо тако сузбили нове изворе срамног етикетирања.

Размотримо неке синтагме. Прва, „сељачки филозоф и политичар”, садржи сасвим немогућ појмовни смисао, јер не постоји сељачка филозофија ни сељачки политичар, чак ни у пренесеном значењу, па је аутор вероватно желео да каже нешто лоше што му се учинило „сељачким”. И други израз („сељачка филозофија”) можемо протумачити само пејоративнo.

Чудим се аутору да нема толико језичке културе којом би прецизно рекао каква је стварно та „филозофија”, тај „политичар” и та „политика”, јер за тако нешто постоји сијасет примеренијих глагола и придева међу неколико стотина хиљада речи српског језика. Па зар ми немамо довољно погрдних речи за „лошу” политику и филозофију којима бисмо оставили на миру ове дичне и вредне произвођаче хране.

Ово „семантичко поље” није познато у селима, пошто потиче из варошица и градова, будући да је заправо производ паланачког менталитета, који је творац и „неговатељ” неправедне казне за пољопривреднике. Учесталост појаве ове лексичке „семантике” могла би се тумачити као општи процес примитивизације нашег друштва.

Нажалост, и у два најраширенија светска језика постоји безобразан назив за сељака: у енглеском је та омаловажавајућа погрдна реч peasantry, у француском: paysans, paysannerie. У енглеском, поготoво у његовој америчкој верзији, реч каубој почесто има негативно значење. Овакве појаве у другим сферама живота кажњавамо као мобинг, сексизам, родну неравноправност.

Речи сељак и сељанка не смемо доводити у везу са олошем, него се обрушити на ово руинирање смисла стварно убогог сељаштва које је одувек при дну друштвене лествице. Сељаке (робове, кметове, најамне земљораднике и агрономе), по ономе колико их друштва уважавају, видимо кроз сврставање на касте, почев од египатске ликовне представе на којој су пољопривредници претпоследњи у рангу: 1.класа – владари, династи, војсковође, политичари; 2. класа – врачи, весталке, свештеници, капиталисти, банкари, олигарси; 3.класа – филозофи, писари, племићи, забављачи и спортисти; 4.класа – трговци, занатлије, друге струке и занимања; 5.класа – сељаци, пастири, кметови, тежаци, пољопривредници, и 6. класа – робови, просјаци, луталице, пролетери...

Др агронаука