Од јула без прелевмана за млеко и месо

Да ли ће прелевмани, односно нека врста такси за увоз млека, млечних производа и свињског меса у Србији бити укинути још није званично одлучено али, како „Политика” незванично сазнаје, после 30. јуна Влада Србије највероватније неће продужавати ову врста заштите тржишта.

Представници делегације Европске уније у Србији више пута су нас јавно опоменули да увођење прелевмана није примерено и да је потребно да се та мера што пре укине. Притисак Брисела да Србија испоштује договор који има са ЕУ, у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању, био је очигледно јак.

– Званично одлуком владе прелевмани су на снази још свега три месеца али на инсистирање Брисела највероватније више нећемо моћи да користимо те механизме. Србија се тако ставља у незавидну позицију јер је рецимо сир који нам стиже из иностранства јефтинији од сировог млека. То указује на „дампинговање” цена и домаћи произвођачи неће са тим моћи да се изборе – каже наш добро упућени саговорник.

Да би заштитила домаће произвођаче Србија је прошле године увела заштитне мере за увоз млека, сира, путера и свињетине. Европска комисија је у Извештају о напретку Србије за ту годину оценила да образложење наше стране није било довољно утемељено. Крајем прошле године влада је ипак одлучила да заштитне мере продужи за још шест месеци и у неким случајевима чак повисила увозне дажбине (код увоза свиња за клање). На такав корак одлучила се због евидентног поремећаје на домаћем тржишту који је настао због ембарга Русије на увоз из ЕУ и прошлогодишњег укидања квота за млеко у Унији.

Kako ће ове мере утицати на потрошаче и могу ли да очекују ниже цене увозних производа?

Оцена стручњака је да ће купци то минимално осетити кроз појефтињење појединих сирева, млечних производа и меса, а да ће највећу корист имати трговци, односно увозниоци. Штету ће свакако највише осетити произвођачи млека, објашњавају.

Досада предузете мере делимично су ублажиле негативне ефекте прекомерног увоза те робе из земаља ЕУ али да је по тржиште опасно то што се наставља пад цена млека и млечних производа на светском нивоу. Цена млека је прошле године пала за чак 28,5 одсто на светском тржишту, што је највећи забележени пад у прехрамбеном сектору. Европско тржиште је оптерећено залихама јер има забрану извоза у Русију и све досадашње мере регулације нису дале значајније ефекте. Уколико заштита буде укинута нарочито ће бити угрожена млечна индустрија али се очекује да ћемо бити затрпани и увозним свињама за клање.

Подаци Привредне коморе Србије показују позитивне резултате увођења прелевмана. Прошле године је (у односу на 2014) увоз свиња за клање, тежине преко 50 килограма, готово преполовљен (са 330.000 комада на 180.000). Смањен је и увоз полутврдих сирева, док је и поред заштитних мера увезено две хиљаде тона више свињског меса него 2014.

– Ефекта је било и код млека и код живих свиња али не и код свињског меса. Постоји снажан притисак Европске комисије на нашу владу да се прелевмани не продуже и то ће се вероватно догодити – предвиђа аграрни аналитичар Војислав Станковић. Он истиче да постоји могућност заштите тржишта и на други начин и да треба да инсистирамо на преговорима јер уколико будемо превише попустљиви ризикујемо да потпуно уништимо говедарску производњу коју нећемо моћи да обновимо ни наредних десет година.

– Остаје нам да кроз преговоре са Европском комисијом предложимо увођење увозних царина на неке врсте млека и полутврдих сирова. Ми  ЕУ можемо да понудимо неку врсту компензације у виду скидања царина. Те олакшице не морају да се односе на пољопривредно-прехрамбени сектор већ на неки индустријски производ који је мање значајан за привреду Србије. Добро је што таква пракса постоји и такву одлуку не морају да ратификују државе чланице – каже Станковић. То је постојећа пракса коју су последњих година имале земље кандидати за чланство у ЕУ.

Влада Србије увела је у јуну прошле године прелевмане (увозне таксе) за млеко у износу од 10 до 20 динара по литру као и за кисело-млечне производе (од 10 до 30 динара). Одлуком од 30. децембра 2015. заштитне мере су продужене, таксама је том приликом обухваћено и свињско месо али су заштитне мере скинуте са одређене врсте павлаке. Такође, износ на увоз маслаца за малопродају смањен је са 125 динара по килограму на 70 динара, а повећан са 130 на 150 динара по килограму за сиреве који су се највише увозили у 2015. години (рецимо гауда). Такса на увоз свиња за клање тада је повећана са 10 на 15 динара за килограм, а уведена је и заштитна мера за свињско месо и кланичне производе од тог меса.