Коларов скинуо све бриге

Од нашег извештача

Талин – Александар Коларов је у 81. минуту у свом стилу како то најбоље ради у свом Ситију отклонио све дилеме по питању победника, иако је нови дуел са Естонијом био тежи и другачији од оног од пре пет година. Естонци нису пуно одступили од свог главног опредељења: чували су гол по сваку цену, а у нападу шта буде. Са друге стране, меч у Талину у нашем тиму доживљен је на другачији начин. Победа по сваку цену, јер селектору се опасно љуљала столица. Играчи су били свесни да судбина Радована Ћучића зависи од њихове игре и ангажовања. Слободно се може казати да је овај тим на добром путу и да ће уз мале промене у наредним шест месеци, надамо се све бити другачије.

Србија је у првом полувремену остварила жељену доминацију на терену, што је и био један од циљева. Видело се да против Пољске имамо игру, па је и против Естонаца покушај да се загосподари тереном био један од услова да на крају наша репезентација на овој мини турнеји формира своју игру за нека будућа времена. Селектор је дан пре утакмице обећао да ће у односу на дуел у Познању бити мало промена и практично држао се тог обећања јер је осим Митровића у нападу, који је заменио Стојиљковића, на терену у стартној постави све је изгледало као и пре неколико дана.

Жилави и упорни Естонци који су нам пре пет година задали опасне муке у квалификацијама први су запретили преко Васиљева након доброг центаршута Зењова. Од тог момента наша репрезентација креће одлучно ка голу противника и након акције Коларова и Љајића Митровић је добро загрејао дланове голману Оксалу. Високи и снажни Немања Матић, који је у највећем делу креирао наше акције, добро је разигравао своје саиграче, а заједно са расположеним Александром Коларовом чувао је леву страну одакле су се очекивали највећи атаци.

Све главне акције домаћина углавном су ишле од Зењова и Васиљева, нама добро знаних играча, а посебно се добро сећамо њихове сјајне партије у Београду пре пет година када су нас намучили и победили захваљујући овој двојици фудбалера. А онда последњих 15 минута страховит притисак нашег тима. Најпре је Матић проиграо Костића који је у 30. минуту пројурио по левој страни, затим још боље центрирао ка Митровићу који у шеснаестерцу Естонаца прима лопту на груди, спушта је на земљу и онда када смо је већ видели у мрежи противнички голман Оксала на чудесан начин спашава своју мрежу. Нису се поштено одморили домаћи одбрамбени играчи, а већ је уследила нова акција гостију. Након центаршута Љајића са леве стране лопта је буквално пала пред ноге Оксала и да је наш штопер Рајковић боље реаговао, да је био бржи, Србија би повела. А већ у следећем напади Естонци су узвратили. Брзоноги Тенисте изашао је сам пред Стојковића, шутирао снажно, али је наш голман на мајсторски начин одбранио ударац.

После стартних притисака створила се још једна добра прилика. Митровић, који се у првом полувремену добро кретао, имао је у 43. минуту стопостотну шансу, али је његов ударац одбранио Баранов.

Одмах на почетку другог полувремена Ћурчић је био принуђен да направи измену и уместо ровитог Максимовића на терен пошаље Уроша Спајића. Али, наш тим се није повлачио. Тражио је своју шансу у отвореној и борбеној игри где лепота није била главни приоритет. Добро организовани на средини терена српски фудалери су одмах запретили. Неуморни Зоран Тошић, који је синоћ давао посебан тон нашој игри, одлично је проиграо Миливојевића, а фудалер грчког Олимпијакоса је шутирао са ивице шеснаестрца тек толико да голман Оксала добро интервенише. Заправо, Оксалу је био најбољи фудбалер у домаћем тиму, а у 50. минуту добро је загрејао дланове домаћих навијача јер је после ударца Тошића искоса са леве стране направио праву фудбалску бравуру.

Дефинитивно Митровић синоћ није имао своје вече. Испромашивао се као никада до сада. А онда у финишу меча Србија је још више појачала темпо и чинило се да ће у 73. минуту напокон стићи фудбалска правда. Створила се огромна гужва у домаћем петерцу и након центаршута Костића на лопту су скочили и Рајковић и Митровић да би је на крају капитен Ивановић послао у мрежу. На изненађење свих гледалаца први помоћник Арнолда Хунтера подиже заставицу и сигнализира да је неко од наших играча играо руком. Била је то невиђена фудбалска непрвда која је на крају ипак исправљена феноменалним ударцем Александра Коларова у 81 минуту.

Стадион: „Ле Кок арена“. Гледалаца: око 5.000. Судија: Арнолд Хунтер. Стрелци: 0:1 Коларов (81). Жути картони: Брашанац (Србија).

ЕСТОНИЈА: Оскалу 7, Пик 6, Аниер 6, Зенјов 6,5 (од 83: Гусев -), Васиљев 7, Антонов 6,5 (од 86. Сабинен-), Јагер 6, Метс 6, Каласте 6 (од 46. Пури 6), Баранов 6, Тенисте 6 (од 60. Камс -).

СРБИЈА: Стојаковић 7, Ивановић 7, Ни. Максимовић 7 (од 46. Спајић 7), Рајковић 7, Коларов 7,5, Миливојевић 7 (од 83: Не. Максимовић-), Матић 7 (од 64. Брашанац 6,5), Љајић 6,5, Тошић 7 (од 87. Сулејмани -), Костић 6,5 (од 74. Ђуричић 7), Митровић 6 (од 90 Стојиљковић -).