Kolarov skinuo sve brige

Od našeg izveštača

Talin – Aleksandar Kolarov je u 81. minutu u svom stilu kako to najbolje radi u svom Sitiju otklonio sve dileme po pitanju pobednika, iako je novi duel sa Estonijom bio teži i drugačiji od onog od pre pet godina. Estonci nisu puno odstupili od svog glavnog opredeljenja: čuvali su gol po svaku cenu, a u napadu šta bude. Sa druge strane, meč u Talinu u našem timu doživljen je na drugačiji način. Pobeda po svaku cenu, jer selektoru se opasno ljuljala stolica. Igrači su bili svesni da sudbina Radovana Ćučića zavisi od njihove igre i angažovanja. Slobodno se može kazati da je ovaj tim na dobrom putu i da će uz male promene u narednim šest meseci, nadamo se sve biti drugačije.

Srbija je u prvom poluvremenu ostvarila željenu dominaciju na terenu, što je i bio jedan od ciljeva. Videlo se da protiv Poljske imamo igru, pa je i protiv Estonaca pokušaj da se zagospodari terenom bio jedan od uslova da na kraju naša repezentacija na ovoj mini turneji formira svoju igru za neka buduća vremena. Selektor je dan pre utakmice obećao da će u odnosu na duel u Poznanju biti malo promena i praktično držao se tog obećanja jer je osim Mitrovića u napadu, koji je zamenio Stojiljkovića, na terenu u startnoj postavi sve je izgledalo kao i pre nekoliko dana.

Žilavi i uporni Estonci koji su nam pre pet godina zadali opasne muke u kvalifikacijama prvi su zapretili preko Vasiljeva nakon dobrog centaršuta Zenjova. Od tog momenta naša reprezentacija kreće odlučno ka golu protivnika i nakon akcije Kolarova i Ljajića Mitrović je dobro zagrejao dlanove golmanu Oksalu. Visoki i snažni Nemanja Matić, koji je u najvećem delu kreirao naše akcije, dobro je razigravao svoje saigrače, a zajedno sa raspoloženim Aleksandrom Kolarovom čuvao je levu stranu odakle su se očekivali najveći ataci.

Sve glavne akcije domaćina uglavnom su išle od Zenjova i Vasiljeva, nama dobro znanih igrača, a posebno se dobro sećamo njihove sjajne partije u Beogradu pre pet godina kada su nas namučili i pobedili zahvaljujući ovoj dvojici fudbalera. A onda poslednjih 15 minuta strahovit pritisak našeg tima. Najpre je Matić proigrao Kostića koji je u 30. minutu projurio po levoj strani, zatim još bolje centrirao ka Mitroviću koji u šesnaestercu Estonaca prima loptu na grudi, spušta je na zemlju i onda kada smo je već videli u mreži protivnički golman Oksala na čudesan način spašava svoju mrežu. Nisu se pošteno odmorili domaći odbrambeni igrači, a već je usledila nova akcija gostiju. Nakon centaršuta Ljajića sa leve strane lopta je bukvalno pala pred noge Oksala i da je naš štoper Rajković bolje reagovao, da je bio brži, Srbija bi povela. A već u sledećem napadi Estonci su uzvratili. Brzonogi Teniste izašao je sam pred Stojkovića, šutirao snažno, ali je naš golman na majstorski način odbranio udarac.

Posle startnih pritisaka stvorila se još jedna dobra prilika. Mitrović, koji se u prvom poluvremenu dobro kretao, imao je u 43. minutu stopostotnu šansu, ali je njegov udarac odbranio Baranov.

Odmah na početku drugog poluvremena Ćurčić je bio prinuđen da napravi izmenu i umesto rovitog Maksimovića na teren pošalje Uroša Spajića. Ali, naš tim se nije povlačio. Tražio je svoju šansu u otvorenoj i borbenoj igri gde lepota nije bila glavni prioritet. Dobro organizovani na sredini terena srpski fudaleri su odmah zapretili. Neumorni Zoran Tošić, koji je sinoć davao poseban ton našoj igri, odlično je proigrao Milivojevića, a fudaler grčkog Olimpijakosa je šutirao sa ivice šesnaestrca tek toliko da golman Oksala dobro interveniše. Zapravo, Oksalu je bio najbolji fudbaler u domaćem timu, a u 50. minutu dobro je zagrejao dlanove domaćih navijača jer je posle udarca Tošića iskosa sa leve strane napravio pravu fudbalsku bravuru.

Definitivno Mitrović sinoć nije imao svoje veče. Ispromašivao se kao nikada do sada. A onda u finišu meča Srbija je još više pojačala tempo i činilo se da će u 73. minutu napokon stići fudbalska pravda. Stvorila se ogromna gužva u domaćem petercu i nakon centaršuta Kostića na loptu su skočili i Rajković i Mitrović da bi je na kraju kapiten Ivanović poslao u mrežu. Na iznenađenje svih gledalaca prvi pomoćnik Arnolda Huntera podiže zastavicu i signalizira da je neko od naših igrača igrao rukom. Bila je to neviđena fudbalska neprvda koja je na kraju ipak ispravljena fenomenalnim udarcem Aleksandra Kolarova u 81 minutu.

Stadion: „Le Kok arena“. Gledalaca: oko 5.000. Sudija: Arnold Hunter. Strelci: 0:1 Kolarov (81). Žuti kartoni: Brašanac (Srbija).

ESTONIJA: Oskalu 7, Pik 6, Anier 6, Zenjov 6,5 (od 83: Gusev -), Vasiljev 7, Antonov 6,5 (od 86. Sabinen-), Jager 6, Mets 6, Kalaste 6 (od 46. Puri 6), Baranov 6, Teniste 6 (od 60. Kams -).

SRBIJA: Stojaković 7, Ivanović 7, Ni. Maksimović 7 (od 46. Spajić 7), Rajković 7, Kolarov 7,5, Milivojević 7 (od 83: Ne. Maksimović-), Matić 7 (od 64. Brašanac 6,5), Ljajić 6,5, Tošić 7 (od 87. Sulejmani -), Kostić 6,5 (od 74. Đuričić 7), Mitrović 6 (od 90 Stojiljković -).