Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шопинг мол „Београда на води” пред судом јавности

Урбанистички пројекат објекта од 200.000 квадрата биће изложен до краја седмице на јавној презентацији у згради Градске управе
Шопинг мол „Београда на води” пред судом јавности
Јавни увид за кулу „Београд” од 168 метара трајао седам дана (Фото А. Васиљевић)

Један од највећих шопинг молова на Балкану имаће 200.000 квадрата, готово као „Ушће” и „Делта сити”  заједно и почеће да се гради до краја године на десној обали Саве у близини моста „Газела”. Како ће изгледати то здање „Београда на води” чији дизајн потписује једна од најзначајнијих светских компанија за пројектовање РТКЛ биће познато до краја недеље када ће у згради Градске управе на јавном увиду бити изложен урбанистички пројекат тржног центра, потврдили су јуче за наш лист у Секретаријату за урбанизам.

Засад је познато да ће домаћа фирма „Архи.про” разрађивати пројекат шопинг мола и да ће пешачком пасарелом бити повезан са кулом „Београд” од 168 метара (42 спрата), највишом зградом будућег стамбено-пословног комплекса.

Урбанистички пројекат куле стручњаци и грађани могли су виде од првог до седмог марта, али интересовање није било велико. Разлог за то не крије се у чињеници да је висина куле, раније најављиване као највише у овом делу Европе, смањена за педесетак метара, колико у самом огласу објављеном на званичном сајту Скупштине града. Намерно или не, његов рогобатни назив Урбанистички пројекат за изградњу у ,Блоку 19’ – Подручје приобаља реке Саве за пројекат ,Београд на води’ са детаљном разрадом на к. п. 1508/411 КО Савски венац” није упућивао ни стручњаке да је реч о највећој стамбеној згради у Србији. Логично би било да се јавна презентација куле и шопинг мола огласе тако да и случајни пролазник разуме о чему је реч. Јер, осим што се граде у строгом центру Београда и у оквиру пројекта који изазива бројне контроверзе, за људе у Савамали ти објекти ће бити нови комшилук и било је за очекивати да ће привући њихову пажњу, али и пажњу осталих житеља главног града.

Оно што је било још занимљивије јесте то да за седам дана јавне презентације куле, од којих су два била викенд, када се не може погледати пројекат, на адресу градске Комисије за планове која усваја урбанистички пројекат није стигла ниједна примедба. На просторни план подручја посебне намене за „Београд на води” – закон који је предвидео градњу 1,8 милиона квадрата стамбено-пословног простора укључујући и кулу – било је педесетак примедби.

Припремни радови за кулу су у току, уверавају у предузећу „Београд на води”, инвеститору пројекта у Савском амфитеатру, а оба здања требало би да буду завршена за пет до шест година. Они ће се градити у оквиру прве фазе „Београда на води” у којој ће бити изграђени и луксузни хотел „W Београд”, који је део међународног ланца „Старвуд хотелс и ризортс ворлдвајд”, и две стамбене зграде са 296 станова који се од прошлог септембра подижу иза зграде Железничке станице. Хотел би, према ранијим најавама, требало да буде завршен до 2019. године.

„Ушће” – највеће потрошачко царство

Са 200.000 квадрата шопинг мол у „Београду на води” понеће титулу највећег у Србији и иза себе ће оставити „Делта планету”, потрошачко царство на око 180.000 квадрата чију градњу компанија Мирослава Мишковића „Делта холдинг” најављује већ петнаестак година.

„Стадион шопинг центар”, „Делта сити” и „Ушће” засад се убрајају, према међународним стандардима, у модерне шопинг центре западног типа. Да би се придружили породици шопинг молова морали су да задовоље следеће параметре: најмање 20.000 квадратних метара за издавање, да имају делове за храну и забаву (играонице и биоскоп) и централни систем управљања и одржавања. „Ушће” отворено 2009. издаје 47.000 квадрата, две године старија „Делта” 30.000, а најмлађи „Стадион шопинг центар” од 2013. рентира 28.000 квадрата.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.