Војислав Шешељ слободан човек

„Војислав Шешељ је слободан човек.” Ова реченица, коју је на крају читања ослобађајуће пресуде Хашког трибунала, изговорио француски судија Жан-Клод Антонети одјекнула је као бомба, и то не само у Србији. Био је изненађен и сам Шешељ, који је у новинама закупио простор за политички оглас у коме Хагу поручује: „Што ваша казна буде већа, то ће моја идеологија бити снажнија.” Претходно је данима најављивао да му не гине дугогодишња затворска казна, да би имао само речи хвале за судију „који је одолео политичким притисцима”.

Ослобађање Шешеља била је ударна вест у свим водећим светским медијима. Такав третман ова пресуда у сваком случају заслужује, и то не само због неочекиваног ослобађања Шешеља већ и због начина на који је судско веће, предвођено Антонетијем, одбацивало један по један аргумент тужилаштва, да би се на крају показало да судије у овом претресном већу на радикално другачији начин сагледавају природу ратова деведесетих и питање личне одговорности учесника у тим ратовима.

„Велика Србија” је за њих политички план, а не злочиначки подухват; улога Војислава Шешеља била је у распиривању мржње и регрутовању добровољаца, али то не значи да је он лично одговоран за злочине; постоји разлика између легитимне војне акције и војне активности злочиначке природе, као што постоји разлика између појмова „насиље” и „злочин”. Рат је увек насилан, али насиље није нужно синоним за злочин.

Антонетијев правни резон у директном је сукобу са мноштвом пресуда изречених у Трибуналу, што је разлог шока и неверице и у међународним правним круговима. Сада се отвара питање међусобне кохерентности хашких пресуда, а веома је неизвесно да ли ће Антонетијев резон прихватити жалбено веће, ком ће се тужилаштво готово сигурно обратити.

Пракса је већ показала да жалбена већа у Хагу често преиначавају пресуде у другостепеном поступку, као што се десило са хрватским генералима који су прво осуђени за злочиначки подухват у „Олуји”, а затим ослобођени. У случају српских осуђеника, жалбена већа су се показала кудикамо строжа од првостепених, па је тако Веселин Шљиванчанин прво осуђен на пет година затвора, а онда на 17. Шешељева пресуда је у колизији са пресудом Радовану Караџићу, у којој је Шешељ наведен као учесник удруженог злочиначког подухвата у Сребреници.

Политичке реакције у Србији кретале су се од равнодушности коју је према пресуди, али и према Шешељу лично, исказао председник Србије Томислав Николић до одушевљења у редовима Шешељевих присталица. Уз опаску да није размишљао шта би могло да се деси, Николић је двосмислено констатовао да је Хаг „мера за Србина”.

Само је председник Србије остао равнодушан према одлуци Трибунала. Државни врх у Хрватској и БиХ био је шокиран пресудом, док су из Русије, али и Црне Горе, ослобођеном Шешељу стигле честитке.

„Пријатељу на победи” честитао је и потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин на свом твитер налогу, питајући ко ће Шешељу вратити здравље „нарушено у затвору и иживљавањима”. Званична реакција стигла је и из руског министарства спољних послова, које је оценило да је Шешељ невин провео у затвору више од 12 година. 

„Увек смо отворено истицали да је то суђење скандалозно, а да ниједна оптужба није поткрепљена доказима”, истакла је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова. Потпуно неочекивано, Шешељу је честитку на ослобађајућој пресуди упутио и премијер Црне Горе Мило Ђукановић. 

„Драго ми је што је сваки човек слободан. Више волим да је свако слободан него да је свако утамничен, без обзира на то да ли се слажем или не. Што се мене тиче, примам к знању и честитам слободу Шешељу”, поручио је Ђукановић.

У очекивању драконске казне за Шешеља, хрватски премијер Тихомир Орешковић је отпутовао у Вуковар како би обишао Спомен-дом Овчара и на месту за које је тужилаштво Трибунала тврдило да је Шешељ окрутно поступао са затвореницима честитао суду у Хагу.

Управо тако је у хрватским медијима протумачен Орешковићев одлазак у Вуковар. Пошто се десило нешто неочекивано, хрватски премијер је из Вуковара послао поруку да су Хашки суд и тужилаштво поражени, те да је пресуда срамотна. Питање је не би ли се на исти начин могло описати и понашање Орешковића, који је само два дана раније присуствовао фудбалској утакмици између Хрватске и Израела на којој су узвикиване пароле „За дом спремни”.

Њих хрватски премијер не да није осудио, већ није нашао за сходно ни да због њих напусти утакмицу. 

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић оценила је да је Шешељ један од највећих злочинаца на овим просторима и да је зато ослобађајућа пресуда срамотан потез међународног кривичног права.

„Данас се молимо за све његове жртве и жртве великосрпске политике, од Вуковара преко Шкабрње до Сарајева, Сребренице и до Косова”, навела је Колинда Грабар Китаровић, која је најавила и да Загреб неће прихватити ову пресуду, те да ће наставити да ради све што је у његовој моћи како би правда била задовољена. Министар спољних и европских послова Хрватске Миро Ковач сматра да пресуда разара процес помирења међу људима и суседним државама.

„Сви они у свету који хушкају на рат, позивају на етничко чишћење и спроводе политику насилног мењања међународно признатих граница добили су тиме морални бланко чек”, оцењује Ковач.

Први потпредседник владе и лидер Хрватске демократске заједнице Томислав Карамарко, који је у Загребу дочекао ослобођене хрватске генерале Анте Готовину и Милана Маркача, био је„згрожен и констерниран неправдом” јер је „ослобођен један злочинац и харлекин који се смеје и Хрватима и целом свету”.  Председник Сабора Жељко Рајнер све наде полаже у другостепени поступак.

Шокираност пресудом изразила је и бивша портпаролка тужилаштва Хашког трибунала Флоранс Артман, и то због начина на који је то направљено, „којим се поричу ратни догађаји, пориче да се политички пројект извршавао кроз злочине, пориче улога Шешеља и да су његови говори мржње подстицали на злочине”.

Апсолутно је, сматра, шокантно да судско веће каже да се у Хртковцима догодила размена станова с избеглицама и пита „чему онда нада жртава да ће правда бити извршена, чему архив Хашког суда ако се све може ставити на један папир у којем се каже ’ником ништа’”.

Бивши премијер и шеф дипломатије Шведске Карл Билт је на свом твитер налогу написао да је реч о још једној пресуди која ће изазивати дебате.

Антонетијеви закључци су спорни и за новинара Тима Џуду. „Изгледа као да је Хашки трибунал из реалности прешао у фантазију”, написао је Џуда на свом Твитеру.

Пресуду критикују и на Косову. „Шокирани” Петрит Сељими, в. д. министра спољних послова Косова каже да је реч о „апсолутном неуспеху међународне правде”.

Шешељев твит

„Драга моја Колинда, спреми се, спреми. Ускоро ти долазим у званичну посету!”, написао је Шешељ по изрицању пресуде. Врло брзо стигла је и реакција хрватског МУП-а, који је саопштио да се Шешељу забрањује улазак у Хрватску.