Реаговање АП: И нас су нацисти прогонили

Новинска агенција Асошијетед прес реаговала је на наводе историчарке Харијет Шарнберг, које је пренео британски лист „Гардијан”, као и „Политика” у јучерашњем тексту под називом „АП у служби нациста”. Шарнбергова је током свог истраживања дошла до закључка да је АП-у – за разлику од осталих страних медија, чиме је доспела у уносан, монополски положај – било дозвољено да ради у Хитлеровој Немачкој зато што је обећао да неће објавити ништа што би подривало нацистички режим.

АП у свом реаговању пише:

У фебруару 2015. године историчарка Харијет Шарнберг је од Асошијетед преса (АП) тражила информације за своје истраживање и АП је с њом поделио огромну количину материјала из архива своје корпорације, укључујући усмене исказе радника из периода Другог светског рата.

Њен недавно објављени извештај, заснован и на изворима ван АП-а, описује и појединце и њихове активности пре и током рата које нису познате АП-у.

Као последица тога, АП је поново проверавао документа и друге досијее у својим архивама и ван ње, у САД и у Европи, како бисмо продубили наше разумевање тог периода.

АП одбацује сугестију да је било када сарађивао с нацистичким режимом. Пре него то, АП је био подвргнут притиску нацистичког режима од тренутка када је Хитлер дошао на власт 1933. до избацивања АП-а из Немачке 1941. године. Особље АП-а одупирало се притиску док је чинило све што је могло како би прикупило тачне, суштинске и објективне вести за свет у мрачном и опасном времену.

Извештавање АП-а у тридесетим годинама прошлог века помогло је да свет буде упозорен на нацистичку опасност. Шеф бироа у Берлину Луис П. Лохнер 1939. године је добио Пулицерову награду за своје извештаје из Берлина о нацистичком режиму. Пре тога Лохнер се одупро антисемитском притиску да отпусти Јевреје који су радили у АП-у и, када је то пропало, уредио је да их АП запосли ван Немачке, чиме им је вероватно спасао животе.

Лохнер је био интерниран на пет месеци у Немачкој након што су Сједињене Државе ушле у рат и касније је био пуштен у оквиру размене заробљеника. Идућу годину је провео јавно говорећи против фашизма на предавањима и у својој књизи „А шта с Немачком”. Другог Американца који је био дописник АП-а, Џоа Мортона, нацисти су погубили у концентрационом кампу Маутхаузен-Гусен 1945. године након што су га ухватили док је пратио мисију ОСС-а (америчка обавештајна агенција, претеча ЦИА – прим. „Политике”) 1944. године.

После Лохнеровог протеривања, остатак бироа АП-а, укључујући просторије и фотографске архиве, био је под потпуном контролом и у поседу нациста.

Историчарско истраживање госпође Шарнберг односи се на немачку фотографску агенцију која је била власништво британског АП-а, а створена је 1931, две године пре него што су нацисти дошли на власт. Од 1935. године та подагенција потпала је под немачки закон о контроли штампе, али је наставила да фотографише у Немачкој, касније и у земљама које је Немачка окупирала.

Преко те немачке подагенције америчке новине су добијале неке од тих фотографија. Оне које су потицале од нацистичке владе и извора које је влада контролисала или цензурисала тако су биле и означене пре слања америчким чланицама и клијентима АП-а, чија су уредништва одлучивала да ли да их објаве.

(Фото:графије из тадашње Немачке имале су легитимну информативну вредност пошто је требало да уредници и публика сазнају више о нацистима.

АП се није упуштао у директно објављивање и, до истраживања госпође Шарнберг, није ни знао за оптужбе да су материјал можда директно производили и бирали нацистички министри за пропаганду.

Да је тако било, верујемо да би ознаке на фотографијама, с описом призора и изворима из којих потичу, то јасно ставиле до знања.

Важно је знати да је након 11. децембра 1941. године, када је Немачка објавила рат Сједињеним Државама и избацила све стране медијске организације, АП изгубио контролу над својом подагенцијом и употреби њених фотографија. Бившем немачком особљу, које је ту остало уз велики ризик по себе, препуштено је да заштити архиве од тога да их нацистички режим не заплени.

Основан 1846. године, АП је био и остао непрофитна организација. Прибављање фотографија из Немачке било је део опште мисије да сакупља вести за чланице и клијенте АП-а, без финансијске добити.