Дан у животу премијера

Почело је неочекиваном узбуном. Председник техничке владе Александар Вучић није се до 7.14 појавио пред чистачицама у Немањиној и ТВ камерама које нон-стоп прате његове активности, што је забринуло јавност Србије и региона и изазвало спекулације да се успавао.

Премијер се међутим већ у 7.48 појавио у селу Прљотина, где је обишао Основну школу „Сви српски патриоти“ и у присуству учитељице Богданке ученицима на употребу предао савремен тоалет који је дефинитивно у архиве историје послао чучавац подигнут између два балканска рата.

„Овај тоалет треба да служи као подсећање на мрачна времена у којима је ненародна власт заборавила на потребе обичних људи, од мале до велике нужде, што би рекао Хегел“, изјавио је Вучић наглашавајући да се то не односи на власт Демократске странке која је покушала да поправи затечено стање.

Никола Костандиновић

Следећи пажљиво испланиран итинерер, премијер је у 8.21 стигао у Замајево, на свечаност отварања новог погона који ће за ино-партнера из Италије производити компоненте за најновији модел „Фијата“ из 2007. године.

„Ако не можемо да извозимо бакар из Бора, јер је јутрошња цена на лондонској берзи обојених метала пала на рекордних 5.423,845,284 долара по тони – проверио сам, то морам да знам, што би рекао Конфучије – уз помоћ наших италијанских пријатеља правићемо аутомобил који ће повратити славу наших трактора које више не производимо захваљујући лоповској приватизацији наших политичких претходника о којима не желим да говорим“, отело се Вучићу.

Премијерова колона потом се упутила на север. Пролазећи заобилазницу око Београда ка Новом Саду, још једну славну деоницу нискоградње СНС грађевинарства, Вучић је у 9.56 упутио СМС поруку Синиши Малом у којој се, како преноси неугасива агенција Танјуг, каже: „Возећи се поред територије Вашег лепог Београда на води користим ову прилику да свим грађанима и Вама лично пожелим сваку срећу и добробит, што би рекао Деда Мраз.“

Премијер се у 10.34 у војвођанском селу Мабдалић састао с локалним паорима окупљеним у друштву „Заборављена бразда“. Пољопривредници су поздравили одлуку Београда да све локалне оранице преда инвеститору из познате земље урми. Земљорадници су обећали да више неће реметити токове увоза белог лука из Кине.

„Хтели су да рмбачите на овој земљи, на томе је инсистирао и ММФ, али ја то не дам. Нека рмбаче други, што каже њихов мислилац Ибн Халдун“, рекао је премијер пре него што се придружио првом у серији организованих посела која ће трајати до краја живота ових паора.

По повратку у Београд, Вучић је на Врачару тачно у 11.30 по локалном времену отворио споменик српском писцу који је славно изгубио изборе у Раковици усуђујући се да се кандидује против премијеровог некадашњег идеолошког и политичког ментора.

„Више нема потребе да ме мрзе“, изјавио је Вучић, посут цвећем које су присутни, грешком организатора, бацали на њега а не на споменик. „Одајем признање оснивачу велике Демократске странке која је дала, и даје, огроман допринос савременој Србији, што би рекао Љуба Давидовић.“

Већ у 12.00 у Палати Србије премијер је имао разговоре с премијером Косова који су, како је речено у каснијем саопштењу, протекли у духу „добросуседства“. Вучић је на заједничкој конференцији за штампу, започетој у 12.45, потврдио да ће Србија набавити ново руско наоружање направљено по НАТО стандардима како би могло да користи муницију коју производи српска наменска индустрија.

„Позиција војне неутралности је очувана, како би рекао Ежен Јонеско“, изјавио је премијер, додајући да је тим поводом добио телеграм подршке владе у Загребу у коме се Хрватска обавезује да ће током приближавања Србије Европској унији све своје интересе подредити том српском циљу.

Премијер се након тога с новинарима задржао у срдачном разговору. Време које им је посветио – од 13.15 до 14.20 – потврђује колико му је стало до мишљења медијских посленика. Уз пригодно послужење и акорде групе „Митраљеза“, Вучић им је обазриво замерио што немају довољно истраживачког духа и критичности, посебно када се ради о његовим министрима и страначким колегама.

Упитан од главног уредника листа „Дезинформер“ зашто није активнији у предизборној кампањи СНС-а и зашто се напредњаци устежу да било шта лоше кажу о својим политичким ривалима, Вучић је цитирао Кантове етичке максиме и рекао да је то доказ да је Србија „цивилизована држава“ која поштује највише стандарде демократије.

Премијер је одбио да коментарише пресуду Општинског суда у Незамисливом који је одбио жалбу локалног одбора СНС-а против покрета Доста је било – Саша Радуловић.

„Не морам да се допаднем, не морам да победим на изборима, али грађани Србије треба да знају да се не мешам у судске одлуке.“

У 14.25 премијер је добио сат и по „вољно“, што је прво искористио за омиљени Веберов сендвич са шунком, а јогурт је испијао у телефонском разговору са министром Лончаром који га је саветовао да пређе на кефир. Спреман увек да послуша, верујући у стручност својих министара, Вучић је обећао да хоће.

Следило је потписивање разних докумената. Тачно у 15.55 изашао је из кабинета предухитривши секретарицу која је намеравала да га подсети да има састанак са немачким магнатом свињског меса. „Хм”, помисли премијер, „морам да смислим начин да избегнем да ме моји пријатељи из Емирата и Израела не повежу са крмивом јер је та идентификација у Србији увек опасна.“

Убрзо се озарио јер је магнат „плодова тора“ обећао да ће наше браве извести у свет – одакле ћемо их онда увозити – али да је то посао који ће подићи имиџ Србије у глобалном бизнису, привући „Икеу“ и друге инвеститоре и вратити нас срећним временима Кнежевине која је живела од свиња и сувих шљива.

„Хоћу сутра елаборат о сувим шљивама“, почео је да диктира директиву министарки пољопривреде. „Извините, замолио бих Вас да ми ако можете сутра пошаљете елаборат.“

Премијер се у 16.49 вратио у кабинет где га је чекао министар Тасовац, а на путу је из кола позвао главног уредника листа „Данас“ да га замоли да сутра пошаље неког новинара како би ексклузивно могао да пренесе његово (премијерово) искрено дивљење заштитнику грађана Саши Јанковићу.

Са министром културе опуштено је ћаскао 19 минута интересујући се да ли ће Народни музеј бити отворен пре почетка насељавања Београда на води и коју би му позоришну представу препоручио. Парафразирајући Черчила, питао је да ли можда треба успорити медијску реформу јер толику количину слобода српски новинари не могу да сваре.

У 17.21 неко време је посветио партијским стварима. Простор ми не допушта да побројим све наредне активности премијера чија се покретна трака зауставила у 0.18.