Страх од Исламске државе као нуклеарне силе

Нуклеарно оружје у рукама терориста – ноћна мора влада широм планете била је и најважнија тема разговора око 50 светских лидера који су се окупили у Вашингтону, одакле је земља домаћин упозорила да радиоактивни материјал на многим местима није добро обезбеђен и да би могао да подстакне нуклеарни тероризам.

Барак Обама је био домаћин Самита о нуклеарној безбедности само неколико дана након масакра на бриселском аеродрому и у метроу, после којег је Белгија почела да стрепи да би њене нуклеарне централе могле бити следећа мета. Разлог за зебњу било је и сазнање да су припадници Исламске државе (ИД) надзирали дом директора једне од нуклеарки и да је некадашњи радник с приступом најосетљивијим деловима централе отишао да се бори за ИД у Сирији.

„Са савезницима и партнерима ћемо размотрити наше контратерористичке напоре да бисмо спречили да најопасније мреже на свету добију најопасније оружје на свету”, констатовао је амерички председник у ауторском тексту у „Вашингтон посту”.

Обама је о томе разговарао са Си Ђинпингом, председником Кине, и Франсоа Оландом, председником Француске, земље која је прошле године доживела два велика терористичка напада. Ипак, било је видно одсуство шефа Кремља Владимира Путина, који је игнорисао позив, због чега је договор на глобалном нивоу под великим знаком питања.

Бела кућа инсистира на томе да радиоактивни материјал (високообогаћени уранијум, плутонијум) широм света није добро обезбеђен и да би екстремисти могли лако да украду исти не само из нуклеарки већ и са многих других места где се користи у индустријске или медицинске сврхе.

Како преноси Си-Ен-Ен, он се налази на хиљадама не баш сјајно обезбеђених локација у Европи и лако је од њега направити такозване „прљаве бомбе”, које користе конвенционални експлозив да би распршиле радиоактивни материјал.

Амерички стручњаци предвиђају да ће се то готово сигурно догодити на Старом континенту ако мере безбедности остану исте, а тероризам ојача, при чему је џихадистима бити потребно само десет грама материјала да разоре десет градских четврти и побију стотине хиљада људи.

Једно од главних Обаминих спољнополитичких обећања пре него што је постао шеф Беле куће било је смањивање нуклеарног материјала, па чак и „свет без нуклеарног оружја”, за шта је добио Нобелову награду за мир само неколико месеци након доласка на власт.

Земље са највећим залихама, САД и Русија, јесу се за последњих седам година обавезале на смањивање броја нуклеарних глава, али су наставиле да развијају нуклеарни програм, при чему се њихови пројекти упоређују са онима из хладног рата. У том смислу је брига о томе да радиоактивни материјал не заврши у рукама терориста последњи трзај некада амбициозне Обамине антинуклеарне политике. Циљ самита је да убеди учеснике да морају да врше строже контроле и обуче раднике у нуклеаркама како да спрече крађе.

Пример који се често помиње јесте Пакистан, земља са нуклеарном оружјем у којој делује више од десет џихадистичких организација. Бела кућа сматра да је посебно опасно то што Исламабад у последње време усавршава мало тактичко нуклеарно оружје које је још лакше украсти, подсећа „Њујорк тајмс”.

Материјали попут високообогаћеног уранијума и плутонијума, који се користе за прављење нуклеарног оружја, у 96 одсто случајева користе се у војне сврхе, док за цивилне у само четири одсто. Иницијатива против нуклеарне претње, америчка организација која прати нуклеарно, биолошко и хемијско оружје, објашњава да уранијум може бити спакован тако да не буде већи од коцкице чоколаде, што га чини идеалним за крађу.

Земље попут Пакистана, Индије, Кине и Јапана не да не намеравају да смање залихе плутонијума, већ их и повећавају.

Са друге стране, ова америчка администрација је успела да бројне владе убеди да се одрекну чак и веома малих количина нуклеарног материјала. За време Обаме планета је уклонила онолико уранијума и плутонијума колико би било довољно да се направи сто бомби.

Иницијатива против нуклеарне претње наводи да је и Србија међу земљама које су се од 2009. одрекле високообогаћеног уранијума. На тој листи су, између осталих, и Украјина, Мађарска, Чешка, Румунија и Турска. Ипак, количина која је остала у земљама које нису хтеле да умање или униште залихе довољна је да се произведе још неколико хиљада нуклеарних бомби.