Хашка хроника

Хашки трибунал основан је 25. маја 1993. године, Резолуцијом 827 Савета безбедности Уједињених нација. Тог дана усвојен је Статут, којим је Међународни кривични трибунал за бившу Југославију успостављен као ад хок суд, на основу Главе седам Повеље УН, као принудна мера у циљу заштите међународног мира и безбедности.

*
Први претрес у судници Хашког трибунала одржан је 8. новембра 1994, у случају Душка Тадића, који је проглашен кривим и осуђен на 20 година затвора, а казну је издржавао у Немачкој. Данас је на слободи.

*
Прва пресуда донета је против Дражена Ердемовића, војника Војске РС, који је крајем новембра 1996. године осуђен на десет година затвора, а годину и по касније, одлуком Жалбеног већа, на пет година.

*
Савет безбедности УН одлучио је крајем 2010. године да до 31. децембра 2014. морају да се окончају сви хашки предмети, а да ће после тога преостали поступци бити пренети на Међународни резидуални механизам Хашког трибунала, односно препуштени националним правосуђима.

*
Србија је у Хаг испоручила укупно 46 оптуженика

*
Средином 1999. године, у време НАТО бомбардовања, Трибунал је подигао прву оптужницу против једног актуелног шефа државе – председника СРЈ Слободана Милошевића, теретећи га за злочине на Косову и Метохији. Милошевић је преминуо у затворској јединици Трибунала, 11. марта 2006.

*
Једина жена коју је Трибунал оптужио и осудио јесте Биљана Плавшић, бивша председница РС. Она је, после нагодбе са Тужилаштвом, 2003. осуђена на 11 година затвора. Две трећине те казне је одслужила, у Хилсенбергу у Шведској. На слободи је од октобра 2009. године. Са Тужилаштвом се, поред Плавшићеве, нагодило још 19 оптужених, међу којима Милан Бабић, Дражен Ердемовић, Драган Зеленовић, Дамир Дошен, Драган Николић...

*
На најстрожу, доживотну казну робије, Трибунал је осудио команданта Сарајевско-романијског корпуса Станислава Галића, Милана Лукића, Вујадина Поповића, Љубишу Беару и Здравка Толимира.

*
Осуђени Срби издржавају казну затвора у 12 од укупно 17 држава са којима је Хашки трибунал потписао споразуме о издржавању казни. Правосудним органима држава бивше Југославије, углавном БиХ, Трибунал је уступио на процесуирање 11 оптужених.

*
Готово сви који су се нашли на оптужници Хашког тужилаштва (више од 150 људи), провели су бар неколико месеци у притвору у Схевенингену, док су поједини притвореници, као што је Веселин Шљиванчанин, у њему чак издржали и казну – од десет година (ослобођен је после две трећине одслужене казне).

*
Једини притвореник који никада није затражио привремено пуштање на слободу јесте лидер српских радикала Војислав Шешељ, који је у притвору Хашког суда боравио скоро 12 година, од фебруара 2003. до децембра 2014.

*
Хашки трибунал не раздваја притворенике по националној, верској или другој припадности, тако да се у заједничким просторијама срећу притвореници из различитих делова бивше Југославије, па чак и некадашњи заклети „непријатељи”.

*
Статистика Трибунала показује да је просек старости притвореника готово дупло већи од просека у националним затворима у свету и износи 57,4 године, као и да притвореници највише болују од срчаних тегоба, изазваних што ниским, што високим крвним притиском – њих чак 66 одсто.

*
Пре него су стигли у Трибунал, умрло је девет осумњичених, од којих седам Срба. Након пребацивања у Схевенинген умрло је седам особа, од којих су шест Срби. Умрли су Ђорђе Ђукић, Славко Докмановић, Мехмед Алагић, Милан Ковачевић, Слободан Милошевић, Момир Талић и Здравко Толимир. Мирослав Дероњић умро је у затвору у Шведској.