Док Загреб, по други пут за мање од месец дана, дели лекције Београду због наводно лошег односа према хрватској националној мањини, дотле се нова хрватска власт суочава с тешким оптужбама тамошње јеврејске заједнице, која их оптужује за релативизацију и ревитализацију усташтва. То је и један од разлога због кога Јевреји неће ове године учествовати на комеморацији жртвама концентрационог логора Јасеновац. Како је јуче саопштила Координација Јеврејских општина у Хрватској, они ће бојкотовати ту манифестацију која се одржава под државним покровитељством.

„Координација је донела одлуку да не учествује на комеморацији жртвама логора Јасеновац коју сваке године организује Јавна установа Спомен-подручје Јасеновац. Разлог томе је неслагање с политиком нечињења у односу на измене музејске поставке, одлагање именовања Савета ЈУСП Јасеновац и дневнополитичка догађања везана за релативизацију и ревитализацију усташтва”, поручили су из ове организације. Најавили су да ће 71. годишњицу пробоја затвореника из концентрационог логора Јасеновац организовати сами, у складу са јеврејском традицијом.
Министар спољних послова Хрватске Миро Ковач је, да подсетимо, прекјуче поновио да Хрватска инсистира на ставу да Србија мора да промени закон о кажњавању ратних злочина и да обезбеди права за хрватску мањину до закључења приступних преговора са Србијом.

„У супротном, преговори неће бити закључени”, упозорио је Ковач.

Хрватска је, међутим, у много случајева показала да она има у најмању руку проблематичан однос према мањинским заједницама. Најсвежији пример су Јевреји, али можда још су још и чешћи случајеви лошег третмана српске мањине. Можда би се као један од последњих примера могла навести сахрана четворице пакрачких епископа 22. фебруара ове године, када је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић као свог изасланика на овај догађај, коме је присуствовао врх Српске православне цркве, послала министра културе Златка Хасанбеговића, иако су се у јавности појављивале његове проусташке изјаве.    

Хрватски државни врх није се оглашавао ни када су крајем јануара у Загребу протестовали десничари због одузимања фреквенције телевизији З1, чији је водитељ Марко Јурич упозорио грађане да не шетају у близини седишта СПЦ у Загребу, „јер би им децу четник могао заклати”. Међу демонстрантима који су однели четничку капу Мирјани Ракић, председници Агенције за електронске медије која је привремено забранила рад ове телевизије, чули су се повици „За дом спремни”.  

Загреб је, међутим, врло осетљив када је у питању положај хрватске националне мањине у Србији, док у Београду кажу да нема никаквог основа за бригу. Хрватска је, како каже министар спољних послова Ивица Дачић, далеко од тога да може да дели лекције Србији о положају националних мањина, „имајући у виду све оно што је српски народ у Хрватској проживео у последњих 10–20 година, да не говоримо о Другом светском рату”. Он каже да је Србија спремна да проблеме решава дијалогом, али да није спремна ни за каква уцењивања од Хрватске.

„Све у свему, то су бесмислене претње Хрватске и сигуран сам да неће наићи на подршку ниједне државе чланице Европске уније”, уверен је Дачић, уз подсећање да је Хрватска пре неколико година у Сабору донела декларацију по којој билатерални односи и билатералне теме неће угрожавати њене односе са Србијом и успоравати европске интеграције Србије.

Ову ситуацију и министарка за евроинтеграције Србије Јадранка Јоксимовић оцењује као необичну. Она наглашава да је реч о критеријумима за отварање поглавља за које је 27 држава ЕУ, изузев Хрватске, рекло да су испуњени.

„Стварно је прилично необично и, рекла бих, несврсисходно да у таквој ситуацији почињемо да говоримо о нечијим условима за затварање два најважнија поглавља, која се по новим правилима прва отварају и последња затварају”, каже Јоксимовићева за „Политику”.

Потпредседник спољнополитичког одбора Сабора и донедавни заменик министра спољних послова Хрватске Јошко Клисовић тврди да Хрватска неће одустати од декларације коју Дачић спомиње и да неће стопирати било ког суседа на путу ка чланству у ЕУ због билатералних питања. Он, међутим, оправдава потезе нове хрватске власти, објашњавајући за „Слободну Европу” да питања мањина и спровођења међународних уговора којим су гарантована њихова права нису само питања билатералних односа него и питања правне сигурности, то јест правне државе.

Шефица српског преговарачког тима Тања Мишчевић наглашава да расправа о поглављима 23 и 24 тек предстоји, што значи да Хрватска може да изнесе своје мишљење о припремљеном извештају. Према њеним речима, ове недеље следи разговор који би требало да резултира тиме да Србија до краја јуна отвори поглавља 23 и 24.    

Како је јуче рекла, хрватски захтеви се односе на затварање преговарачких поглавља, а до тога има још много корака. Она је нагласила да су у припремљеним документима садржана нека решења која се тичу универзалне јурисдикције и учешћа хрватске националне мањине у законодавним телима у Србији.

Како сада ствари стоје, мале су шансе да представници хрватске националне мањине добију загарантована места у Скупштини Србије. Како је више пута истакнуто, то би отворило и питање мандата за остале националне мањине, што би било технички тешко изводљиво. Важећи прописи предвиђају природни праг за улазак у парламент за мањине, што значи да им је, при просечној излазности од 3,5 милиона бирача, за један мандат потребно око 15.000 гласова, па се у Београду процењује да не би требало да имају проблема да на овај начин уђу у парламент.

Објашњавајући зашто Хрвати не користе природни праг, Јосип Јуратовић, посланик у Бундестагу, пореклом из Хрватске, недавно нам је, међутим, рекао да је тај праг готово немогуће проћи.

„Хрвати у Србији са својих 57.900 људи чине 0,81 одсто становништва, па је природни праг је готово немогуће прећи, што би, истини за вољу, и Србима у Хрватској било тешко да пређу, иако чине 4,4 одсто друштва. Зато се Хрватска с правом одлучила да се гарантују посланичка места за мањине”, закључује Јуратовић.

Истовремено, Срби у Хрватској имају гарантована три посланичка места у Сабору, а њихови представници бирају се са посебне листе.

Односи са Србијом се у Хрватској, према мишљењу Ивице Дачића, очигледно користе као један лак механизам за унутрашњу политичку борбу и, како каже, такве поруке из Хрватске свакако не доприносе напретку у односима са суседима. Дачић мисли и да је више њима у интересу да с нама буду добри него нама.

„Наши туристи тамо одлазе на летовање, а и много је више њихових инвеститора и привредника који овде раде, зато што Србима је тешко да раде у Хрватској. Знајући све те људе, који такву тврдњу износе, знам да је све то политички, да се све то гледа као политичка манипулација, то јест да се добије неки политички поен – то није озбиљна државна политика”, навео је шеф српске дипломатије и најавио да су се он и Ковач договорили о међусобним посетама после избора и да се крене у решавање свих тих отворених питања.