Трчање међу атракцијама Париза

Од нашег извештача

Париз – У залеђу најпознатијег симбола Париза – Ајфеловог торња, на тргу Трокадеро, смештеном на супротној обали Сене, учеснике 40. Париског маратона дочекивали су волонтери. Они су на пункту за окрепљење, 30 километара од старта трке, ознојеним и задиханим тркачима додавали флашице са водом, банане, кришке поморанџи, лимуна…

На благој узбрдици са које се пружа незаборавни поглед на металну конструкцију високу 324 метра, додатно их је мотивисао ритам џез-рок оркестра. Црни певач храпавим гласом, попут Берија Вајта, певао је на француском језику чувене Елвисове и Џегерове хитове, успут поздрављајући маратонце.

Аплауз, повици „напред” и имена бројних националности били су забава за посматраче наслоњене на ограду, оне особе које су понекад непромишљено претрчавале широки булевар назван по америчком председнику Џону Кенедију, чиме су ометале маратонце. Једина „публика” чији задатак у недељу није био да бодри спортисте већ да омогући безбедно истрчавање стазе дугачке 42.195 метара били су полицајци у плавим униформама.

Атмосферу уочи 40. Шнајдер електрик Париског маратона и у другим деловима Града светлости није могла да заобиђе сенка терористичких напада из новембра прошле године када је настрадало 130 особа. У околини пирамиде, у срцу Лувра, шетали су војници у комплетној опреми, са пиштољима за појасевима и пушкама дугих цеви у рукама. По тројица њих, међутим са осмехом, пристајали су да се нађу у кадру селфија армије туриста. Исти призор могао је да се види и на појединим метро станицама.

У телевизијским и новинским извештајима данима уочи трке незаобилазно питање за директора маратона Едоарда Касињола било је оно о безбедности. Уз појашњење да су одржавани редовни састанци са надлежним органима, његов аргумент да нема разлога за страх био је и да је од 57.000 учесника 22.000 њих стигло из иностранства.

И сви они могли су да нађу своје име уписано на великом графиту на зиду хале спортског сајма где је организована подела стартних бројева.

Захваљујући апликацији и хаштагу #parismarathon на друштвеним мрежама ове године била је омогућена онлајн повезаност тркача у време док су још тренирали али и на самој стази. То је помогло и да се заведе што прецизнија статистика: 75 одсто тркача било је мушког пола; стаза се протезала кроз пет арондисмана (округа); трка је путем ТВ сигнала преношена у 187 држава; подељено је 3,2 тоне банана за окрепљење, 482.112 боца воде, 412.500 коцки шећера...

Многи атлетичари који су истрчали Њујоршки, Лондонски и маратоне у својим земљама, сложили су се да је овај у Паризу јединствен. Како је појаснио Стив, Американац из Вашингтона, сама чињеница да се стартује на Булевару Шанзелизе у близини Тријумфалне капије, да се трчи доковима Сене, преко трга Конкорд, поред цркве Нотердам и Музеја Орсеј, јесте фантастична.

А учесница која је први пут на Париском маратону, Маја из Словеније, најавила је да ће за две недеље бити и у Београду, али на стази полумаратона.

– Мораћу да се се одморим од Париза – рекла је Маја, по занимању графичка уредница.