Почела трка за Прокоп

Оцене о повлачењу и суздржаности страних инвеститора због тензија око Космета, демантовале понуде за куповину будућег пословног простора у „Прокопу”, које су пре два дана стигле у „Енергопројект”. Како „Политика” ексклузивно сазнаје, за ову атрактивну локацију заинтересовани су грчки „Блухаус”, шпански „Риофис”, израелски „Плаза центри” и „Би-Пи-Ем”. Те компаније су се одазвале позиву „Енергопројекта” који ће, сасвим извесно, са „Железницама Србије” 17. марта потписати финални уговор о завршетку главне београдске железничке станице и пратећег пословно-комерцијалног центра површине 128.000 квадратних метара.

Без обзира на то што поменуте компаније наступају као потенцијални купци, намеће се утисак да је реч о могућим партнерима у суфинансирању инвестиције вредне око 200 милиона евра. На толико се процењују радови у „Прокопу”, а међу новинама је и понуда да се финансијерима придруже и „Железнице Србије”. Ово јавно предузеће, према речима генералног директора Миланка Шаранчића, заинтересовано је за „Енергопројектов” предлог.

– Разматрамо ту могућност. Заинтересовани смо да и ми у мањем делу учествујемо, јер би железници добродошао сувласнички удео у капиталу у комерцијалном простору. Он ће, без сумње, донети сигуран приход, али железница је државно предузеће, тако да би зарада од продаје аутоматски отишла у буџет – објашњава Шаранчић.

У наредним данима преостаје да стручњаци „Железница Србије” и „Енергопројекта” утаначе коначну суму неопходну за завршетак станице. Својевремено је процењено да је за то неопходно око 40 милиона евра, да би се накнадно појавио прорачун од 72 милиона евра. Наш саговорник ипак наглашава да има места и за ревидирање поменуте суме, с тим што не треба очекивати да буде нижа од 60 милиона евра. Ту је урачунато и  улагање у 30.000 квадрата, испод главне плоче, за потребе железнице.

– Упркос тежњама првобитног победника на тендеру за завршетак „Прокопа” (мађарско- кипарска компанија „Тригранит”, са којом су преговори прекинути због нереалних захтева), да се број колосека са десет сведе на шест, станица ће бити завршена према првобитном пројекту. То подразумева и комплетне сигурносне уређаје, повезивање свих колосека са електроинсталацијама – истиче директор „Железница Србије”.

Према његовим сазнањима, и проблем око плаћања надокнаде за уређење грађевинског земљишта, која је првобитно процењена на 28 милиона евра, може бити превазиђен. Град Београд је понудио да финансира изградњу инфраструктуре, а „Енергопројект” би та средства накнадно измирио.

Интересантно је да су „Железнице”, „Енергопројект” и град Београд на истим таласним дужинама, што није био случај прошле године, током преговора са „Тригранитом”. Усклађивање ставова је уследило највероватније због чињенице да је пројекат „ Прокоп”, после пуне три деценије махом маштовитих приказа на макетама, коначно стигао надомак реализације. Осим тога, сви су свесни да након њега следи главна награда – Савски амфитеатар!

Према идеји која датира још из седамдесетих година прошлог века, „Прокоп” би требало да преузме функцију главне железничке станице, чиме би се ослободило 80 хектара земљишта уз реку Саву. Измештање садашње главне железничке станице привукло би инвестиције од више милијарди евра, јер тако атрактивну локацију, процењују стручњаци, тренутно нема ниједна европска метропола.

Савски амфитеатар биће отваран постепено, са крајњим роком од седам година. Током тог времена биће изграђене локотеретне станице у Земун- пољу и Кијеву, а на инсистирање градске управе, ранжирна станица на Ади Хуји, требало би да буде измештена на неку другу локацију, могуће на леву обалу Дунава, поред нове Луке Београд.  

За завршетак београдског железничког чвора, чија изградња је почела одмах након завршетка пруге Београд–Бар, укупно је потребно 440 милиона евра. Тачније, 380 милиона евра, не рачунајући „Прокоп”. Железница та средства може да обезбеди из кредита, а у том случају су неопходне гаранције владе.

-----------------------------------------------------------

Озбиљни играчи

Грчка компанија „Блухаус" основана је 2005. године и интензивно инвестира у некретнине (шопинг центре, канцеларијски простор) на подручју југоисточне Европе. Поред матичне земље, она је присутна још у Бугарској, Румунији, Хрватској и однедавно у Србији где је са „Енергопројектом" уговорила градњу пословног простора у Новом Београду.

„Риофиса", са седиштем у Мадриду, лидер је у изградњи некретнина у Шпанији. Гради хотеле, шопинг центре, кампусе, резиденцијалне објекте и бизнис паркове. Специјализована је и за некретнине високе категорије; досад је изградила 22 пословно- стамбена објекта и тренутно ради на пројектима у Бугарској и Румунији.

„Плаза центри" већ постоје у Србији и познати су по куповини зграде бившег савезног МУП-а, где је планирана изградња хотела. Компанија „Плаза" такође планира да у наредних неколико година инвестира пола милијарде долара у изградњу тржних центара у Београду и Крагујевцу, а у игри су и Нови Сад и Суботица. Иначе, та компанија је у саставу израелске Елбит имаџинг групације која се листира на берзи у Тел Авиву и америчком „Насдаку" и послује у Холандији, Јужноафричкој Републици, Великој Британији, Румунији, Мађарској, Чешкој, Пољској, Грчкој, Летонији и Бугарској, а њен оснивач је мултимилионер Мердечај Зисер.

-----------------------------------------------------------

„Тригранит" гради град у Албанију

Албански премијер Сали Бериша најавио је да мађарско- кипарска компанија „Тригранит" планира да у његовој земљи изгради град за туристе. Вредност тог пројекта, који укључује изградњу хотела, луксузних апартмана као и болница и јавних установа, процењена је на неколико стотина милиона евра.

Да подсетимо, „Тригранит" је победио на тендеру за изградњу „Прокопа", али су, како истичу у „Железницама Србије", преговори с њима прекинути због нереалних захтева. Колико је познато, сада у нашој земљи ништа не граде, док су на светском тржишту некретнина и те како присутни. Компанија „Тригранит", с капиталом од две милијарде евра и чији је један од акционара најбогатији Канађанин Питер Манк, треба у Љубљани да гради градски центар а у Загребу спортску арену. Ипак, њен најинтересантнији пројекат је изградња шездесет вила на месту старог затвора на Сејшелима.