Разлика између тимске и соло музике

Владо Креслин је у родној Словенији велика звезда. Иза себе има бројне албуме и једну књигу поезије, био је члан неколико бендова, а тренутно наступа у два – „Малим боговима” и „Белтиншком бенду” којима је заједничко само то што је он њихов члан. Наиме, у „Малим боговима” изводи музику која је на трагу рок – етно – блуз музике, у „Белтиншком бенду” у којем је од 1988. године са осамдесет осмогодишњим оцем и још неколико старијих чланова доказује како „није Словенија само два ритма, полка и валцер”. Како треба рушити границе у глави и како могу и „Лили Марлен” да запевају...

Недавно је одржао концерт у Београду, истина затвореног типа, на који је позвао пријатеље и колеге Радета Шербеџију, Влатка Стефановског, Дамира Имамовића, Нена Белана и Биљу Крстић да запевају са њим. Кантаутор који сваке године одржи по неколико распродатих концерта у Цанкарјевом дому, поводом сопственог рођендана, у Београду није много познат. Нити је икада одржао солистички концерт.

У Београду је, заправо, био осамдесетих година, али са својом првом већом групом „Мартин Крпан” и тада су наступили у СКЦ-у. Са том истом групом почетком деведесетих година био је предгрупа великом Бобу Дилану. Потом је као солиста наступао са групом „РЕМ” и толико их одушевио да је остао у контакту са њима. Са многим великим музичарима са простора бивше Југославије сарађивао је као гост на њиховим или они на његовим албумима или концертима. Један од оних које воли да издвоји јесте Влада Дивљан на чијем је концерту као и албуму својевремено гостовао.

На наше питање како би оценио музичку сцену Словеније и Србије и да ли би могао некакву паралелу да повуче, Креслин каже да се већ на први поглед може приметити да је Словенија увек била јака у кантауторима.

– А Београд у групама. И што сам старији то све више повезујем са националним карактеристикама две земље. У Србији су тимски спортови јачи него у Словенији. Ви сте више тимски играчи док смо ми више солисти. Одмах се посвађамо ако смо у групи. Што не значи да немамо добре бендове. А и зна се да су Словенци индивидуалнији, многи мисле и хладнији су – оцењује уз смех, а на питање да ли је то тачно каже:

– Па, неки од нас јесу хладнији. Многи овде Словенију знају по Горењској. А оданде јесу хладни људи. Марибор, примера ради, свакако хладан град није нити су његови житељи такви.

Признаје да жали што не наступа у Београду јер је, како каже, овде много топлије него у Њујорку или Лондону.

– У Словенији наступа много српских бендова, а у Србији нити један словеначки – каже Креслин, а на нашу констатацију да су нам долазили „Лачни Франц”, „Лајбах”, Зоран Предин, Мањифико... наш саговорник констатује да нико од нових бендова и музичара у Србији није успео да направи име.

Недавно је Владо Креслин издао албум под називом „Да смо се икада срели” на којем му је гост био Влатко Стефановски, а на којем је и песма која носи назив „Сами наши”. Ову песму Креслин издваја јер говори о томе како среће „саме наше са простора бивше Југославије” где год да оде у иностранство.