Razlika između timske i solo muzike

Vlado Kreslin je u rodnoj Sloveniji velika zvezda. Iza sebe ima brojne albume i jednu knjigu poezije, bio je član nekoliko bendova, a trenutno nastupa u dva – „Malim bogovima” i „Beltinškom bendu” kojima je zajedničko samo to što je on njihov član. Naime, u „Malim bogovima” izvodi muziku koja je na tragu rok – etno – bluz muzike, u „Beltinškom bendu” u kojem je od 1988. godine sa osamdeset osmogodišnjim ocem i još nekoliko starijih članova dokazuje kako „nije Slovenija samo dva ritma, polka i valcer”. Kako treba rušiti granice u glavi i kako mogu i „Lili Marlen” da zapevaju...

Nedavno je održao koncert u Beogradu, istina zatvorenog tipa, na koji je pozvao prijatelje i kolege Radeta Šerbedžiju, Vlatka Stefanovskog, Damira Imamovića, Nena Belana i Bilju Krstić da zapevaju sa njim. Kantautor koji svake godine održi po nekoliko rasprodatih koncerta u Cankarjevom domu, povodom sopstvenog rođendana, u Beogradu nije mnogo poznat. Niti je ikada održao solistički koncert.

U Beogradu je, zapravo, bio osamdesetih godina, ali sa svojom prvom većom grupom „Martin Krpan” i tada su nastupili u SKC-u. Sa tom istom grupom početkom devedesetih godina bio je predgrupa velikom Bobu Dilanu. Potom je kao solista nastupao sa grupom „REM” i toliko ih oduševio da je ostao u kontaktu sa njima. Sa mnogim velikim muzičarima sa prostora bivše Jugoslavije sarađivao je kao gost na njihovim ili oni na njegovim albumima ili koncertima. Jedan od onih koje voli da izdvoji jeste Vlada Divljan na čijem je koncertu kao i albumu svojevremeno gostovao.

Na naše pitanje kako bi ocenio muzičku scenu Slovenije i Srbije i da li bi mogao nekakvu paralelu da povuče, Kreslin kaže da se već na prvi pogled može primetiti da je Slovenija uvek bila jaka u kantautorima.

– A Beograd u grupama. I što sam stariji to sve više povezujem sa nacionalnim karakteristikama dve zemlje. U Srbiji su timski sportovi jači nego u Sloveniji. Vi ste više timski igrači dok smo mi više solisti. Odmah se posvađamo ako smo u grupi. Što ne znači da nemamo dobre bendove. A i zna se da su Slovenci individualniji, mnogi misle i hladniji su – ocenjuje uz smeh, a na pitanje da li je to tačno kaže:

– Pa, neki od nas jesu hladniji. Mnogi ovde Sloveniju znaju po Gorenjskoj. A odande jesu hladni ljudi. Maribor, primera radi, svakako hladan grad nije niti su njegovi žitelji takvi.

Priznaje da žali što ne nastupa u Beogradu jer je, kako kaže, ovde mnogo toplije nego u Njujorku ili Londonu.

– U Sloveniji nastupa mnogo srpskih bendova, a u Srbiji niti jedan slovenački – kaže Kreslin, a na našu konstataciju da su nam dolazili „Lačni Franc”, „Lajbah”, Zoran Predin, Manjifiko... naš sagovornik konstatuje da niko od novih bendova i muzičara u Srbiji nije uspeo da napravi ime.

Nedavno je Vlado Kreslin izdao album pod nazivom „Da smo se ikada sreli” na kojem mu je gost bio Vlatko Stefanovski, a na kojem je i pesma koja nosi naziv „Sami naši”. Ovu pesmu Kreslin izdvaja jer govori o tome kako sreće „same naše sa prostora bivše Jugoslavije” gde god da ode u inostranstvo.