Америка тражи кредите за Косово

Косову ће у наредних неколико година бити потребно око две милијарде долара иностране помоћи, а половину те суме требало би да обезбеде европске државе, изјавио је, пре два дана, помоћник државног секретара САД Данијел Фрид. У говору пред Комитетом Сената за спољне послове Фрид је рекао да би остатак средстава могле да обезбеде САД и институције попут Светске банке и ММФ-а.

„Ми једноставно не можемо да се понашамо као да Косовом управља аутоматски пилот и да одшетамо. То ће захтевати значајну и сталну пажњу одлазеће, као и нове администрације”, казао је трећи човек Стејт департмента.

Он је додао да је поменута сума од две милијарде долара само „груба процена”, а САД ће, у жељи да помогну Косову како би постало економски одрживо, учествовати као један од најважнијих донатора на конференцији у јуну, која ће бити посвећена Косову. САД су већ намениле Косову помоћ у износу од 350 милиона долара.

Да су Космету, за његово функционисање, потребна велика финансијска средства, то није ништа ново. Од 1999. године добили су 3,8 милијарди долара међународне помоћи бесповратно. Новост је свакако то што сада њихов главни патрон САД настоје да им поред донација обезбеде и кредите међународних финансијских институција. Кредита, наравно, нема без чланства у ММФ и Светској банци, а чланства, опет, не може бити све док Косово не буде званично признато као држава у УН. Изузеци су, као и актуелна повреда међународног права, могући, али то подразумева да већина чланица ових организација да зелено светло за косметско придруживање.

Другим речима, Косову треба дати што више прерогатива праве државе, па и ону да је сасвим способно да се задужује и, наравно, отплаћује своје дугове. Чини се да америчким напорима треба да припомогне и држава Србија и то тако што ће престати да плаћа косовски дуг према међународним финансијским институцијама. Ту, наравно, није реч о бризи за српске финансије и евентуално уштеду, већ то што би Косово, као и све друге државе, преузела за њега одговорност. То, међутим, ни изблиза не значи да ће лажна држава да сервисира тај дуг. Пре ће бити да ће, у складу с правилима поменутих међународних финансијских институција, неко други да га плати. Или ће им се, можда, отписати.

Специјални представник ЕУ на Косову Питер Фејт већ се заложио да Србија треба, у догледно време, да престане са отплаћивањем косовског иностраног дуга истичући да „треба да се створе аранжмани преко којих ће Косово сносити одговорност на овом пољу”. И министар економије Млађан Динкић истрајава на становишту да Србија треба да престане с плаћањем поменутог дуга, уз образложење да је тај новац боље преусмерити косовским Србима.

Питање отплате косовског дуга поделило је владајућу коалицију. ДСС се успротивио таквој иницијативи наводећи да је то против политике владе о Космету, а у ДС и Г17 плус сматрају да треба ући у преговоре са инокредиторима о престанку отплате дуга. У недавном иступању у јавности министар финансија Мирко Цветковић прецизирао је став ДС рекавши да „формално-правно не треба да прекинемо отплату дуга Косова, али у договору са иностраним кредиторима можемо да се договоримо о престанку враћања спољног дуга Косова али на начин на који држава Србија не би угрозила свој суверенитет и да не дође у ситуацију да индиректно призна независност Косова и Метохије”.

Министар финансија је навео да је удео отплате дуга Косова и Метохије испод један одсто буџета, при чему је знатно веће издвајање из буџета Србије за Косово, кроз разна министарства, које износи око 42 милијарде динара. Управо од те суме издваја се за отплату дуга око пет милијарди динара.