Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сандерс против Волстрита

Социјалиста Берни Сандерс и милијардер Доналд Трамп воде сличну битку против корпорацијских лобија и споразума о слободној трговини, а формулу је открила и Хилари Клинтон
Берни Сандерс (Фото Ројтерс)

Највећи левичар међу америчким председничким кандидатима Берни Сандерс није добио прилику да пред изборе у Висконсину употреби „Панамске папире” и додатно заоштри критику необузданог капитализма и трку за енормним профитима без плаћања пореза, а ипак је убедљиво у овој држави поразио своју ривалку Хилари Клинтон.

Када је откривено да су велике корпорације, политичари и магнати измештали свој новац и фирме у пореске рајеве преко адвокатске канцеларије, испоставило се да у великој панамској перионици пара није било много веша из америчког бизниса. Још откад су Американци срушили диктатуру на танушној превлаци која спаја Северну са Јужном Америком, Панама је постала сувише нестабилна држава да би амерички магнати у њу склањали своје неопорезоване доларе. Много им је лакше да их пребаце на Британска Девичанска острва, Бермуде или Кајмане, земљице које оперишу по угледу на англосаксонске законе и где се говори енглески језик. Иако је далеко, у Сингапур такође имају више поверења него у Панаму, где је њиховом заслугом завладала демократија још од касних осамдесетих. На крају крајева, не морају ни да излазе из своје земље ако хоће да оснују фирму и да на њу не плате порез. Прошле године релевантне међународне организације су Делавер и Неваду прогласиле за пореске рајеве који су међу највећима на свету. Тамо се очас посла отварају „анонимна друштва”, па се уз остале клијенте из света ту региструју и амерички бизнисмени.

Америчка предизборна кампања добила је нову динамику у држави Висконсин када су фаворити Доналд Трамп и Хилари Клинтон убедљиво поражени од Теда Круза и Бернија Сандерса. Победници сада имају шансу да успоре или чак и оспоре председничку  номинацију Клинтонове или Трампа на конвенцијама Демократске и Републиканске странке овог лета. После Вашингтона, Аљаске, Ајдаха, Јуте и Хаваја, Висконсин је шеста узастопна победа Бернија Сандерса, што левом демократи неће донети велики број гласова јер се и у овој држави они распоређују по пропорционалном систему, али му то свакако пружа знатни психолошки импулс, као што фавориту Хилари Клинтон указује на њене слабости.

По саставу становника, Висконсин је идеална држава, где Сандерсов „економски популизам” (како аналитичари називају његову критику слободног тржишта и доминацију корпоративне елите) наилази на плодно тло. По анкетама излазности, две трећине демократских гласача подржавају либералну струју унутар партије, а то је група која Хилари Клинтон не може да опрости њену повезаност са Волстритом, огромне донације великих корпорација и недовољну бригу за растуће социјалне неједнакости. Пажљивом анализом анкетираних такође је утврђено да су за Сандерса гласали не само они људи којима је економија на првом месту већ и они који сматрају да се споразумима о слободној трговини са другим земљама америчка радна места извозе у иностранство, где је радна снага јефтинија.

За демократског социјалисту, показало се и у Висконсину, гласају независни, млађи, претежно бели високообразовани мушкарци. Али како указују стручњаци из Сандерсовог тима, овај тренд наставиће се и у једном делу државе Њујорк крајем априла, где је велики број становника угрожен извозом радних места у јефтинија поднебља, због чега се противи великим споразумима о слободној трговини, које је Хилари Клинтон током своје политичке каријере увек подржавала.

Двоје кандидата демократа укрстили су копља око ових споразума и у јануару. Америчку политику о слободној трговини Сандерс је тада назвао катастрофалном – јер је то начин да фирме смањују плате, а повећавају профит. Сенатор из Вермонта гласао је увек против ових споразума о слободној трговини, а Хилари увек за њих. За разлику од демократске кандидаткиње, милијардер Доналд Трамп можда са још већим жаром од социјалисте Сандерса напада систем слободног тржишта у коме „САД увек губе”. Споразуми о слободном тржишту могу америчком потрошачу да донесу јефтинију куповину, али је далеко штетније то што они бришу из земље послове и америчка добра, каже Трамп.

И уочи избора у Висконсину Трамп је грмео против фабрике аутомобила „Форд” због одлуке руководства да изгради постројење у Мексику, где ће запослити више од 4.000 Мексиканаца, назвавши то непатриотском будалаштином. Претходно је у својој кампањи корпорацијске лобисте називао крвопијама због њиховог пресудног утицаја на вашингтонску администрацију.

Доктрину о што глобалнијем слободном тржишту спроводиле су још од осамдесетих све америчке администрације, било да је на челу државе био републиканац било демократа, при чему су тврдиле да интеграција САД у глобалне економске токове подстиче конкуренцију и повећава продуктивност, повољно утиче на амерички извоз и потрошачима пружа шансу да купују јефтинију робу.

Као социјалиста Сандерс на то не даје ни пет пара. Њега Американци подржавају јер је „искрен и доследан у критици капитализма, банкарске и корпоративне похлепе”. Хилари је у „економски популизам” упловила тек када је видела како Сандерсов говор у овом предизборном надметању плива као подмазан. Сада је рекло би се постала већи католик од папе, па, како је још у јануарском броју констатовао часопис „Атлантик”, покушава да се представи као неприкосновени реформиста Волстрита. Она тврди да ће за банке, чије су финансијске манипулације довеле до економске кризе 2008, увести много јачу и тврђу регулативу него што то обећава Сандерс. У Висконсину, међутим, нису поверовали у њену искреност, а многи су се опет присетили како је, представљајући своју књигу, пре него што је и решила да се опет кандидује за председника САД, тврдила да су она и њен супруг Бил Клинтон из Беле куће 2001. изашли „без пребијене паре”. Хоће ли моћи да буде строга према банкарима, који су и у овој кампањи њени највећи донатори, питали су је. Бивша сенаторка Њујорка сматра да је Волстрит био галантан према њој јер су Менхетн 11. септембра напали терористи и зато што је она уложила напор да се град опорави. Али већ следећег дана медији су доказали да су њој и пре једанаестог септембра из Волстрита упућиване највеће донације.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.