За Србију нема гаса из Азербејџана

Свих пет енергетских предузећа у Србији, „Електропривреда”, „Електромрежe”, „Србијагас”, „Транснафта” и Нафтна индустрија Србије, позитивно је пословало у прошлој години, што значи да им се „поправља крвна слика”, изјавио је Александар Антић, министар енергетике, на округлом столу „Енергетска будућност Балкана”.

Ниска цена енергената користи се као прилика да се ова предузећа припреме за оштру утакмицу која долази, јер је тржиште већ отворено, објаснио је он и додао да се очекује све већа потрошња струје због чега је потребно да се термокапацитети модернизују и ускладе са свим директивама и прописима заштите животне средине.

Антић је подсетио да је Србија доста урадила по питању обновљивих извора енергије, истакавши да је само за последње две године изграђено 57 малих хидроелектрана и 97 соларних електрана. Прошле године је изграђен и први ветропарк, а почело је да ради и пет електрана на биогас.

– У енергетској стратегији Србије, приоритет је изградња гасних електрана што ће умногоме утицати на енергетску стабилност земље. Када је реч о нафти и гасу Србија производи више од 20 одсто својих потреба, али је и даље увозно високо зависна – рекао је министар.

Због свега тога с великом пажњом прати се све што има везе с транзитом из Русије и покушава да се обезбеди алтернативни правац снабдевања гасом.

Министар је одбацио тврдње некадашњег председника Србије Бориса Тадића да би актуелна влада требало више да ради на диверсификацији снабдевања гасом из Азербејџана, јер су оне, како је рекао, бесмислене.

– Ових дана сам у кампањи чуо неке критичке тонове од бившег председника Србије да је требало као држава да радимо више по питању снабдевања гасом из Азербејџана. Пренебрегава се, међутим, чињеница, да је Србија од 2008. до 2012. пропустила шансу да постане део тог јужног гасног коридора, „Танапа” и „Тапа” – подсетио је он.

Покушавајући да обезбеди довољно гаса за Србију влада је разговарала са азербејџанским званичницима и добила одговор да за тај гасовод не постоје ни капацитети, ни довољно гаса.

– Због тога се ради на гасној интерконекцији са Бугарском. Када смо преузели владу, о том пројекту је било пуно речи, али није постојао пројекат и договор са бугарском страном. Сада се озбиљно ради на томе – објаснио је Антић.

У овом тренутку, када је ниска цена енергената, влада настоји да се реорганизује „Србијагас”, да се та компанија финансијски стабилизује и припреми за нову утакмицу која ће бити оштра.

Александра Томић, председница Парламентарног форума за енергетску политику Србије, истакла је да енергетика није ствар само једне земље већ је врло битан међусобни однос земаља у региону.

С њом се сложио и Милан Здравковић, помоћник генералног директора „Србијагаса”, истакавши да је енергетика озбиљно питање и да то није само ствар која се тиче техничке безбедности, већ је део геополитике и да ће она опредељивати будућност.

– Због свега тога Србија мора да води рачуна о свом интересу – закључио је Здравковић.