Ко су миленијалци?

Он или она има двадесет и нешто година, користи нове технологије, стално мења посао, не планира брак пре тридесет и неке, воли да прави „селфије”, упознаје се с људима преко интернета, и залаже се за друштво које је истовремено и либерално и социјалистичко. Упознајте „миленијалце”, о којима се све више пише у медијима.

Технички гледано, „миленијалци” су генерација људи рођених од раних осамдесетих до раних двехиљадитих година, и они показују неке потпуно специфичне особине у односу на претходну, „генерацију икс” (људи рођени у шездесетим и седамдесетим), као и на ону пре ње, „беби-бум” генерацију, коју чине људи рођени после Другог светског рата.

Једна особина миленијалаца, коју ћете најчешће наћи у медијима, јесте њихово интензивно коришћење савремених технологија у свакодневном животу. За сваку ситницу они имају апликацију, веб-сајт или уређај који за то користе. Ово треба знати, и има велику примену у маркетингу, али су још интересантније психолошке карактеристике, о којима се мање пише.

Миленијалци имају много самопоуздања, али је оно често без основа. Осећају да заслужују много више него што је реално, и испољавају много више нарцисизма него претходне генерације. То се може видети ако погледате просечан профил на друштвеној мрежи једне овакве особе. Све је препуно „селфија”, као и фотографија на којима представљају свој живот много лепшим него што заиста јесте. Ако је данас било сто лоших и једна лепа појава, они ће на „Фејсбук” поставити само фотографију те једне лепе. На тај начин, не само што заваравају посматраче, него све више заваравају и себе. Тако се појачава тај осећај да заслужују више и боље од живота, који често није у складу с њиховим реалним искуством, образовањем и могућностима.

Овим људима је веома важно да буду успешни, да имају новца и финансијску независност, али и личну слободу. Све више њих се одлучује да започну некакав свој мали бизнис, уместо да се запосле у некој великој, сигурној фирми као што је томе тежила генерација пре њих. Занимљиво је да се мање интересују за политику него претходне генерације. Политички ставови миленијалца се често означавају као конфузни, зато што се они истовремено залажу и за социјализам и за либералне идеје, што је код претходних генерације било раздвојено. На пример, то су људи који тренутно подржавају Бернија Сандерса у Америци.

„Петар Пан генерација” је још један назив за миленијалце, због јасног тренда одлагања животних прекретница за касније. Брак, деца, улазак у кредит за стан, само су неке од ствари које миленијалци стално одлажу.

Зарада миленијалаца је веома ниска у односу на остале генерације, а они су били највише погођени светском економском кризом 2008. године. Последица тога је да већина миленијалаца данас ради за неку минималну плату, а занимљиво је да се они зову и према бројевима који означавају ту суму. Тако, на пример, у Грчкој постоји израз „Генерација седамсто евра”, која се односи на миленијалце који раде за ту суму, што је стандардна плата за младу особу коју неко израбљује у приватној фирми. Код нас би то била „генерација од триста евра”. У Шпанији и Италији они се зову „милеуристи”, јер раде за плату од хиљаду евра. У свакој од тих држава та сума није довољна да млад човек има нормалан живот.

Ови људи за све своје недоумице консултују интернет и „Гугл”. Која је најбоља крема за лице? Наравно, погледаће шта кажу коментари на нету. Али не само то. Туристичке агенције за њих су ствар прошлости. Они ће отићи на интернет, погледати оцене посетилаца свих хотела у одређеном граду, и на основу тога одабрати где ће одсести. Туристички водичи такође за њих не постоје. Постоје само апликације, као што је „трип адвајзор”, које ће им рећи који је најбољи ресторан или кафић у одређеном делу града према мишљењу многих људи.

Миленијалци су такође веома отворени за теме које су поприлично екстремне и контроверзне претходним генерацијама, као што су истополни бракови, транссексуалне особе или легализација наркотика. Они ће увек рећи да свако има право на свој избор, подржавају различитост, мултикултуралност и имају постструктуралистички поглед на свет.

На крају, занимљиво је да су ови људи потпуно имуни на рекламе. Једноставно, традиционалне рекламне поруке скоро никако не утичу на њихову одлуку о томе шта ће купити, и то представља велики проблем компанијама које морају да смисле нове начине како да им приђу. Све у свему, по много чему ово је генерација која ће иницирати многе промене метода и начина размишљања у нашем друштву.

Факултет за медије и комуникације