Као крило слепог миша

Професор Војин Ракић имао је храбрости да иступи против средњовековља, мрачњаштва и, неретко, преварантских марифетлука за узимање пара од наивчина и очајника („Политика”, 31. март). Треба разумети што му је засметало да се под окриљем Српског лекарског друштва (СЛД) организују „образовни” курсеви који немају везе ни с научном медицином, ни с науком уопште (хомеопатија, ароматерапија, аурикомедицина, ајурведа).

Истина је да ти приступи лечењу могу да помогну онима који у њих верују, али подједнако колико и крило слепог миша или ритуално кружење у поноћ око жалосне врбе. Моћ таквих „исцелитеља” једнака је ефекту који постижу племенски врачеви, шамани, вуду-мајстори и остали „посвећени”. Да будемо сасвим искрени, до пре око 150 година слична је била корист и од „правих” лекара.

Разлика између многобројних школа лечења створена је развојем научне медицине засноване на доказима. Њени посленици немају предрасуда, већ из свих постојећих светских искустава црпу оно за шта може објективно да се покаже како користи здрављу. Све што не прође тај тест препушта се алтернативној медицини.

Како се, онда, десило да СЛД пригрли технике за које се зна да су, осим психолошког ефекта, безвредне? Ову стручну организацију лекара, која се скоро век и по бори против шарлатанства, пред свршен чин довела је наша власт, када је пре десетак година озваничила концепт комплементарне и алтернативне медицине. Њоме могу да се баве само лекари, што им даје и право да се организују у оквиру СЛД, као своје сталешке организације.

Не треба, међутим, кривити ни власти, јер су делале у складу с политиком Светске здравствене организације (СЗО). Чињеница је да поверење у врача, хећима или сличан „ауторитет” и његов савет бар привремено побољшавају стање оболелог, чак и за 30 одсто (добро познати плацебо ефекат). Зашто онда не помоћи људима, било да им је здравствена заштита тешко доступна, било да званична медицина не нуди решење?

Лекари су листом уздржани према алтернативном „лечењу” јер га доживљавају као превару. С друге стране, подржавају поступке у вези с физичком активношћу, попут јоге, и са релаксацијом, јер окрепљују и ум и тело (наравно, у склопу других делотворних мера, а не уместо њих). Јасни су им домети свих тих поступака, јер своје умеће заснивају на помно утврђеним научним доказима.

За разлику од мистике и религије, наука од својих почетака почива на мерењу и бројчаном исказивању ефеката. Лекари се тога држе и не могу истовремено бити и за науку и против ње, као што се на истој утакмици не може играти и за Звезду и за Партизан. Како неки ипак навуку оба дреса, па гурају лопту час ка једном, час ка другом голу?

Реч је о људској несавршености (и лекари су људи), иза које се крије или заблуделост или срачунатост. На праве мотиве указује финансијска добит. Компаније заинтересоване за пропагирање различитих алтернативних метода не жале новац да придобију стручњаке који су, бар док не подлегну изазову, уживали углед у друштву као стручњаци и научници.

* Професор универзитета